Босна и Херцеговина годину завршава са падом друштвеног производа од око пет посто. Због великог пада привреде, посљедице су неминовне у овој години, а према свим показатељима, БиХ више није ни у рецесији.
Снажан пад економске активности обиљежио је економију у БиХ у протеклој години а то ће се и у овој осјетити у свим секторима друштва и економије. Оптимистичне прогнозе показују да значајнијег раста економије неће бити до 2022. а до тада ће посљедице економског пада, које су према прогнозама у протеклој години од четири до пет посто, имати снажан ефекат и у години пред нама.
Према дефиницији, рецесијом се сматра пад привреде током два узастопна квартала, а депресијом, уколико овај пад траје дуже од тог периода. С обзиром да БиХ биљежи пад већ трећи квартал, економисти тврде да ће ово још гора година, а статистички подаци о ранијем расту су се “шминкали” за потребе политике.
Шминка
“Ми смо на европском дну. Колико год шминкали податке, најмање трошимо, најсиромашнији смо. Не треба нико да прича ништа, стање показује реалну ситуацију. Најважније је да видимо ко ће да пише ћирилицом а ко латиницом, а о томе како неко предузеће ради, то је друга прича. Приказивање нас да смо најбољи у регину је бесмислено“, каже економиста, Светлана Ценић подсјећајући да власти, осим мање подршке у доба короне, нису урадили ништа како би одговорили изазовима са којима се сусрећу све свјетске економије.
Међународне финансијске организације предвиђају да би свјетски БДП могао бити у паду до пет посто, што и у пракси значи рецесију. Ако узмемо у обзир да су то прогнозе из октобра, а да значајнијег раста није било, посебно у БиХ, пад економије није упитан. С друге стране, тврде економисти, прича о малом паду БДП-а у БиХ не може се приписати реалној слици, с обзиром да економија која је већ била на кољенима, тешко да може много да падне. Оно што је преостало, одржават ће се даљим задужењем, а конкретног раста неће бити још најмање годину.
Актуелна криза изазвана вирусом корона, довела је до великог пада потражње, како на домаћем, тако и на иностраном тржишту. Незабиљежен пад извоза роба и услуга, који је по неким процјенама био преко десет посто. У исто вријеме, приватна потрошња грађана опала је за око шест посто и то је основни показатељи за пад БДП-а од преко пет посто.
Поређење
Прогнозе нису добре ни за ову годину, јер се пад очекује и до краја године, од сектора транспорта, индустријске производње, пада промета у малопродаји. Приходи од индиректних пореза су за 9,3 посто мањи у односу на прошлу годину, а разлог је мањи увоз. Дошло је и до пада наплате ПДВ-а у унутрашњем промету, као и укупног смањења потрошње.
“То су основни разлози. Чињеница је да су за 9,3 посто мањи приходи. Упоређујући те податке са земљама у окружењу, можемо рећи да су приходи били добри“, каже Ратко Ковачевић из Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Извоз производа из БиХ у првих десет мјесеци је износио 8,85 милијарди марака и то је пад од 11,4 посто. Увоз је 14,2 милијарде, што представља пад од 14,8, подаци су Вањскотрговинске коморе БиХ. Вањскотрговински дефицит је 5,3 посто. Потпредсједник коморе, Немања Васић, каже да би могло доћи до опоравка, али не тако брзо.
“Ми смо оптимисти да би, уколико се ово са пандемијом оконча, привреда БиХ у наредне двије три године могла да се врати на стање које је било прије, чак и боље“, каже Васић за DW.
Политичка економија
Економије које буду имале довољно снаге, опоравит ће се. БиХ није у том рангу, каже економиста Зоран Павловић. Наводи да су слабости привреде у БиХ плод политике која мора да с мијења. БиХ је, имајући у виду да се ради о једној од најсиромашнијих земаља, доспјела у ситуацију да због политика које су вођене, дође у веома тешку ситуацију.
“Статистика показује страховит пад ПДВ-а што значи да није било купаца, није било дознака из иностранства, тако да ове године морамо рачунати на даљи пад БДП-а. Очекивати опоравак од три посто би можда било могуће да финансијска средства из кредита буду употребљена за јачање привреде. До сада то није био случај“, каже Павловић.
БиХ по најоптимистичнијим прогнозама, може очекивати ниво привреде из 2019. године, тек за двије године. Да би се то остварило, потребна је подршка најпогођенијим секторима економије у БиХ, посебно приватном. Светлана Ценић каже да је БиХ већ годинама на дну, што показују подаци из 2019. када је забиљежен најнижи стандард. Партијске вође имају своје институције, статистику и спиновања по којем приказују успјехе.
“Раста бити неће. Осим на папиру и код оних којима је партија рекла да од минуса направе плус. Власти су и буџете правили по потрошној страни, што је сулудо. Појавит ће се огроман јаз, бит ће већи дефицит али се они ипак надају да ће ММФ одступити од својих принципа и да ће на тај начин да обезбиједе новац. Тако да ми живимо у једној огромној лажи а људи се мире са тим да живе све горе. И тако ћемо годинама слушати да је разлог корона“, каже Ценић.
Буџети зависе од ММФ-а
БиХ у нову годину улази са старим преговорима о аранжману са ММФ-ом “тешким” 750 милиона еура, који су прекинути крајем прошле године због противљења из Републике Српске. Услови ММФ-а су да се при Централној банци БиХ обезбједи регистар рачуна за физичка лица, да се уреди питање електронског потписа и да се испостави Фонд финансијске стабилности при Агенцији за осигурање депозита.
РС је одбацила услове које нуди ММФ, јер се како тврде, злоупотребљавају посљедице пандемије и покушавају наметнути политички аранжмани. Проблем је што су буџети у БиХ пројектовани са овим новцем од ММФ-а, па уколико не буде договора у наредних неколико дана, извјесно је ће пројектовани пад бити ништа наспрам оног што очекује привреду БиХ у овој години.
(dw.com)
