Босна и Херцеговина представља водећу европску па и свјетску емигрантску земљу, а њени је грађани највише желе напустити због услова рада, корупције и непотизма, неквалитетне јавне услуге и жеље за бољом будућности.
Подаци су ово студије “Одрживост емиграција из БиХ”, коју је објавила Фондација “Фриедрицх Еберт Стифтунг” у БиХ.
“БиХ се налази на 11. мјесту на глобалној љествици, али ако се изузму микродржаве, БиХ је на трећем мјесту, иза Палестине и Порторика”, наводи се у публикацији, у којој је истакнуто да су епицентри европских миграција Балкан и Балтик.
Као разлог одласка из БиХ, чак 87,3 испитаника је навело услове рада, 77,4 одсто њих наводи корупцију и непотизам, док 73,9 одсто испитаника истиче неквалитетне јавне услуге. Њих 73,3 одсто би напустило БиХ у жељи за бољом будућности за своју породицу и дјецу.
У великом проценту испитаници су као разлоге одласка навели и бољи квалитет живота у иностранству, жељу за успјехом и напретком, неизвјесну политичку ситуцију у БиХ, одсуство перспективе те многе друге несигурности попут личних и правних.
Истраживање је показало да би 97,5 одсто испитаника у иностранство одвело и дјецу, а 91,2 одсто не би жељело да се њихова дјеца врате у БиХ, што јасно указује на исељавање цијелих породица.
“Разлог за то је што чак 99 одсто испитаника сматра да је квалитет живота дјеце бољи у иностранству него у БиХ. Ови подаци су забрињавајући и указују на чињеницу да се промијенила природа миграција које су постојале до 1990. године. Очит је помак ка исељавању цијелих породица, што неумољиво води урушавању демографске супстанце БиХ и уништавању радне и репродуктивне способности становништва, а самим тим и дугорочног развоја, уколико се хитно не предузму мјере на унапређењу амбијента за останак и достојанствен живот становништва”, појашњено је у овој студији.
Када су у питању државе у које грађани БиХ највише желе да оду, то су Њемачка, у коју би отишло 42,7 одсто испитаника, те Аустрија – 10,8 одсто испитаника.
Фарук Хаџић, један од аутора ове студије, каже да многи грађани не виде перспективу у БиХ и путем самих емиграција угрожава се будућност БиХ.
“Данас се исељавају цијеле породице из државе, што је довело до смањивања броја уписаних ученика и студената, смањивања броја одјељења, смањивања радне снаге, старења радне снаге, повећања издатака за пензије, што већ сада доводи до притиска на финансирање јавних потреба”, рекао је Хаџић.
Иван Шијаковић, социолог, каже да истраживање показује да данас из БиХ желе да оду комплетне породице, а не као у ранијем периоду, када је одлазила само глава породице и слала новац у БиХ.
“У личном искуству сам сусретао своје студенте који су стекли породицу и дјецу, они су ми рекли да су се на одлазак одлучили више због дјеце, него због њих самих. Они кажу да не би жељели да им дјеца одрастају у овој атмосфери у БиХ. То нам говори да су овај начин живота, рада, управљања земљом, државом те стање у друштву дошли до дна”, рекао је Шијаковић.
Он истиче да људи виде да се ништа не може промијенити и одлазе те да су странци направили систем који не може да функционише.
“Људи губе повјерење и не желе да њихова дјеца ту живе, то је најпогубније за државу да одлазе потомци и то је једна велика опомена”, каже Шијаковић.
Аутори овог истраживања су, поред Фарука Хаџића, и Анто Домазет, Вјекослав Домљан те Алмир Пештек.
(nezavisne.com)
