Зналачки искористио многе старе објекте од дрвета који су некада били саставни дио сваког сеоског домаћинства, као што су магазе, уџере и амбари.
Када је, прије двадесетак година, Јово Јефтић (64) из Бијељине, по професији књижар, купио плац површине десетак дунума у Доњој Буковици, гдје је и рођен, ни он сам није претпостављао шта ће све на том имању изградити и засадити од украсног растиња, цвијећа и воћа.
Уз рад и одмор
Данас је то једна уређена цјелина за становање, одмор, рекреацију, али и за свакодневно занимање, која испуњава и одмара душу власника имања, али и његових најближих, кћерки, унука, рођака и пријатеља.
– Руководио сам се младалачким сновима, а имао сам и замисао, односно некакав зацртани циљ како би то све требало изгледати. Када сам купио овај плац, затекао сам на њему само једну стогодишњу крушку. Знао сам шта хоћу и одлучио сам да на овом плацу изградим кућу и друге занимљиве садржаје. Након изградње артерског бунара, неопходног за наводњавање воћњака, травњака, цвијећа и украсног дрвећа, изградио сам базен, али сам уз све то и друге неопходне објекте у етно-стилу – истиче Јефтић.
Каже да је зналачки искористио многе старе објекте од дрвета који су некада били саставни дио сваког сеоског домаћинства, као што су магазе, уџере и амбари. Сваку од тих уџера претворио је у занимљив и користан објект.
Траже савјет
У тим објектима налазе се старе преслице, старе пегле на угаљ и бројни други предмети који су се некада користили на селу.
– У ово чудно вријеме короне повратак селу се јавља као неминовност и најреалнија опција. Многи моји пријатељи посјетили су ово, како ја кажем, „највеће брдо у Доњој Буковици“ и били су одушевљени оним што су овдје видјели. Многи су ме након тога питали за савјет како да уреде неки дио свог простора – наглашава Јово Јефтић.
(avaz.ba)