Пронаћи провјерено добар домаћи мед у Српској је овог љета изузетно тешко, у шта су се увјерили бројни купци који су покушали да обнове кућне залихе љековите намирнице.
Година је, по приносу, кажу пчелари, лошија и од претходне, за коју су мислили да не може бити гора, због чега меда за продају има врло мало. Овогодишњи мед је, потврђују, прилично тешко купити.
– Ми смо навикли на лоше године и радосни смо кад је лоша година!? Ово је, наиме, катастрофална година. Пчелари неће бити у могућности ни да буду на некој нули, већ ће морати да прихране пчеле за зиму, тако да ће то изискивати велике финансијске трошкове – каже предсједник Савеза удружења пчелара РС Дамир Барашин.
Скромни приноси
Конкретно, то не значи да овогодишњег меда нема уопште, већ да су приноси врло скромни, па и понуда на тржишту.
– Људи су, рецимо, ове године изврцали од три до седам килограма по кошници, што није рентабилно и зато ми кажемо да је година катастрофална. У просјеку би то требало бити око 15 килограма, а за оне који селе на паше све испод 20-25 килограма је неприхватљиво. То би требало да имамо у неким нормалним годинама по кошници – објашњава Барашин.
На то је првенствено утицало вријеме, које је у мају било јако лоше, као и у првој половини јуна. Послије тога биљке једноставно нису медиле.
– Имамо ситуацију, рецимо, да су људи водили на пашу вријеска и тамо гдје се он појављује, једноставно не меди. Мислим, ипак, да климатске промјене које се дешавају остављају великог трага на пчеларство и није исто пчеларити сада и прије десетак година. Свака година је изазов за себе и то се већ понавља ко зна коју годину за редом, што већ има посљедице да људи одустају од пчеларења. Пчелари који су имали по 100-150 кошница више то не могу да раде и финансирају, па одустају – каже Барашин, додајући да у РС има око 3.000 регистрованих пчелара и далеко више нерегистрованих.
Временске осцилације
Ниска температура је утицала и на пчелиња друштва, те је страдала једна количина пчелињег легла и дио пчела.
– То је на неки начин допринијело да дође до застоја у развоју када је критично доба у развоју пчелињег друштва. На то се надовезало и ројење пчелињих друштва, које је индиректно посљедица овог раније. Ројењем се губи на снази друштва, које онда није способно да искористи пашу. То су неки фактори који су утицали на прољеће, а послије је и кишни и сушни период услиједио током љета, те је уопштено лоша година што се тиче времена – објашњава универзитетски професор пчеларства и пчелар из Градишке Горан Мирјанић.
Како истиче, пчелари су се већ увелико ове године посветили припреми за зиму и нико не размишља о меду. Умјесто тога, масовно су кренули са прихраном и здравственом заштитом својих пчела против штеточина. Све то ове године је, каже, почело много раније него што се ради када су нормални услови за пчеларење.
(srpskainfo.com)
