Према прогнозама економског раста чувеног универзитета Харвард, Босна и Херцеговина ће до 2028. године остваривати раст БДП-а од просјечно 4,07 одсто, што је, процентуално гледајући, више него што је то случај са Хрватском, Србијом и другим земљама региона.
У истом периоду, како пише “Index.hr“, економија сусједне Хрватске скоро двоструко спорије ће расти и то по стопи 2,16 одсто. Међу земљама у транзицији већу стопу раста економије у наредној деценији, осим БиХ, у односу на Хрватску оствариће Албанија, 3,38 одсто.
И док се у случају БиХ и Албаније очекивана бржа динамика економског раста може најприје приписати нижој основици са које крећу и код које се сваки раст привредне активности више и боље одражава на укупне податке, код других земаља које ће се развијати брже од Хрватске то углавном није случај.
Тако, на примјер, стручњаци Харварда очекују да ће просјечна годишња стопа раста БДП-а Словачке до 2028. године износити 3,28 одсто, Пољске 3,19 одсто, Румуније 3,03 одсто, а Србије 2,9 одсто. Бржу динамику развоја од Хрватске у наредној деценији ће имати и Словенија, у просјеку 2,35 одсто на годину, као и Сјеверна Македонија, 2,26 одсто, те Чешка, 2,19 одсто.
Знатно брже од Хрватске наставиће се развијати и балтичке земље – Литванија, Летонија и Естонија – које би све редом требало да остваре просјечне стопе раста БДП-а између три и четири одсто на годину. То значи да би иза Хрватске по динамици развоја у наредном периоду међу европским земљама у транзицији могле остати једино Мађарска и Бугарска, али и оне само незнатно, с просјечним годишњим стопама раста од 2,06 одсто, показују прогнозе стручњака с Харварда.
Добар дио заслуга, истичу на Харварду, лежи и у диверзификацији економске активности и у развоју производа који се базирају на новим технологијама и имају већи удио додане вриједности.
(nezavisne.com)
