Била је то посљедња прилика једне генерације. Прошло је већ шест година откако је бившој репрезентацији било забрањено да учествује на Европском првенству у Шведској, а у Француској је све требало да дође на наплату…
Југославија је жељела велики успјех. Али Југославија се зауставила на пречки гола Холандије.
Тај 29. јун 1998. године и даље памтимо и кунемо. Држава је два пута мијењала име, промијенила је и границе, али жал за пласманом у четвртфинале Свјетског првенства не јењава.
Сада у репрезентацији Србије има фудбалера који тада нису ни рођени. Они не памте “жиг” који Предраг Мијатовић носи већ 22 године.
Утакмица у Тулузу била је прилика за велики “скалп”, за тријумф над селекцијом у којој су били Ван дер Сар, Рајзигер, Стам, Седорф, Де Бур, Бергкамп, Овермарс…
Али и ми смо имали Југу, Јокана, Миху, Брну, Краља, Бату и Пиксија. Имали смо и Пеђу, то је требало да нам буде довољно.
Холанђани су повели голом Дениса Бергкампа, након што му је Франк де Бур асистирао и мало прије одласка на одмор пред “плавима” је био велики задатак. Међутим, и тим Слободана Сантрача је имао шта да понуди.
Слободан Комљеновић изненађујуће доноси изједначење на почетку другог полувремена и Холанђани су дезоријентисани. Југославија ствара прилике, ослобађа се у игри и потом стиже једанаестерац за наше, након фаула Јапа Стама над Југовићем.
Сљедећи кадар – онај поглед Предрага Мијатовића, језик благо исплажен и њиме облизује усну. Спрема се да поново буде кључан човјек, као у финалу Лиге шампиона неколико недјеља раније. Али снажан ударац одлази право на пречку и одбија се од гола Холандије док Ван дер Сар немоћно испружен лежи на трави.
И како то бива, као најотрцанији клише, казна је морала да стигне и стигла је у другом минуту надокнаде. Ударац Едгара Давидса се одбија од једног играча Југославије, вара Ивицу Краља и одводи Холандију у четвртфинале – 1:2.
Двадесет година касније, Пеђа је по ко зна који пут причао о “пречки која се и даље тресе”.
“Сви ми кажу: “Имао си сјајну каријеру, али онај пенал…” Ето, тај промашени пенал ће ме пратити док сам жив. Некако сам био сигуран да ћу дати гол, нисам превише размишљао о другачијем сценарију. То сам схватио као дио посла који мораш да одрадиш. Спустио сам лопту на ону тачкицу, погледао голмана. Ван дер Сар је висок голман, има дугачке руке, одједном ми се гол тако сузио, помислио сам на то шта треба да радим и одлучим се да подигнем мало лопту. Шутнуо сам по средини, али она је ударила у пречку и пала на земљу”, рекао је Мијатовић прије двије године.
Сада су већ прошле 22, а ми и даље чекамо неку нову осмину финала Свјетског првенства и прилику да ту пречку бар мало изблиједимо из наших сјећања.
Ону “шестицу” 2000. нећемо ни да помињемо…
(mondo.ba)
