Дајана Ђурић из Брчког, велики заљубљеник димњачарства, сакупила је око 300 експоната овог заната за које је у кући одвојила цијелу собу, а намјерава ускоро да у дворишту направи дрвену кућицу како би овај својеврсни музеј учинила доступним за посјетиоце.
– Одлучила сам да 2017. године у својој кући направим музеј „Еко димњачар“. Највећи број експоната добила сам као поклон од димњачара с којима се сусрећем на традиционалном скупу у Бреши у Италији, гдје се сваке године окупи око пет хиљада димњачара из цијелог свијета – каже Дајана.
Већи дио колекције је из Њемачке. Најстарији предмет су Хумелове фигуре, направљене између два свјетска рата. Ту је и слика од воска са симболом димњачара, настала прије 80 година, као и димњачарски шешир који се прије шест деценија користио на вјенчањима у Њемачкој.
Тестамент из Њемачке
– Све ове и бројне друге експонате послао ми је пензионисани димњачар Клаус Ресе из свог музеја у Њемачкој, јер је био одушевљен мојом заљубљеношћу у димњачарство. Осим тога, није вјеровао да у БиХ не постоји мјесто гдје се могу набавити сувенири везани за овај занат. Послао ми је заиста пуно експоната и рекао да ми је тестаментом оставио свој музеј, који ћу моћи пребацити у БиХ – каже Дајана.
Међу експонатима су оригинални рачуни димњачарских услуга из Њемачке, Хрватске, Србије, као и 32 различита опасача димњачара из цијелог свијета.
– То су веома скупи опасачи, до којих се тешко долази, али сам их ја успјела добити. Има колега који и по 30 година долазе на наше скупове, али тешко дођу до њих. То је због тога јер имам срећу и велику медијску пажњу као једина дјевојка димњачар у БиХ који се активно бави димњачарством – каже Дајана.
Беџеви и ордени
У музеју „Еко димњачар“ је и велика колекција димњачарских беџева из цијелог свијета које, као и остале предмете, димњачари размјењују на својим скуповима. У колекцији је и 15 различитих карневалских ордена који се, како каже Дајана, веома тешко набављају и углавном су из Њемачке.
– Посљедњих година успијевам и сама да освојим по неки карневалски орден у Италији. Има их око 200 и још дуго ћу да их сакупљам – каже Дајана.
Отац и кћерка
Дајана је са десетак година са оцем Јадранком очистила први димњак и од тада се не одриче димњачарства, за које користи вријеме послије посла.
Јадранко Ђурић, Дајанин отац, каже да је Дајана готово свако послијеподне и викендом с њим на послу димњачара.
– Рад с дјецом почиње кроз игру, а она се играла димњачарским четкицама. Тако сам их учио стицању радне навике и осамостаљивању. Мој мото је да се боље два пута окренути од умора него једном од глади. Ко није био гладан, а ми јесмо, не зна како је – каже Јадранко.
Истиче да је поносан и на сина и на кћерку.
– Поносан сам на Дајану, јер је једина Ромкиња у граду која је завршила факултет, а мало нас је који и средњу школу имамо. Сав њен рад, упорност и одрицање довео је Дајану и до свјетског фестивала димњачара у Италији, гдје је стекла познанства са димњачарима, а својим знањем и модерним техникама рада значајно смо унаприједили и наш рад – истиче с поносом Ђурић.
Хоће и на кров Вијећнице
Дајана Ђурић има 29 година. Студирала је и завршила екологију у Бањалуци. Запослена је као референт за ромска питања у Влади Брчко дистрикта.
Прва је, и за сада једина, 2018. године у Брчко донијела „Вечерњаков печат“ у категорији „Подухват“. Намјерава да идуће године добије титулу друге жене у свијету која ће се попети на кров Вијећнице у италијанском граду Санта Марија Мађоре.
– Пет година одлазим на скуп димњачара и нисам видјела ниједну жену на крову Вијећнице. Радује ме да ћу идуће године имати ту прилику – каже Дајана.
(srpskainfo.com)
