На брчанском Тргу младих почели су радови на измјештању фонтане Младости/Рибице аутора Сеада Екмечића на нову локацију.
Саопштено је ово данас из Легата Екмечић, уз посебну захвалност господину Алосману Ахметовићу који је далеке 2005. започео вриједну грађанску иницијативу за измјештање фонтане и тиме показао снагу и срце Брчког.
Оснивањем Фондације/Легата Екмечић његова иницијатива је добила вјетар у леђа и послови су се убрзали. Захвалност из Легата упућена је и Скупштини и Влади Брчко дистрикта БиХ, а посебно надлежнима у Одјељењу за Јавне послове, те свима уз 3063 потписника Иницијативе који су помогли да радови коначно започну.
У наставку преносимо текст господина Ахметовића о хронологији и упорности која је претходила дивном умјетничком и грађанском искораку које ће Брчко добити ово љето.
ФОНТАНА ПУСТА ЖЕЉА ИЛИ СТВАРНОСТ
“Фонтана младости или рибица како год је зовете, за пројектанта нове пјешачке зоне као да је била нужно зло које се није могло у потпуности склонити, а нити му дати централно мјесто на шеталишту како је то обичај у цијелом свијету, већим и мањим градовима од Брчког.
Аутор фонтане Сеад Екмечић, академски кипар је у вријеме одређивања локације живио је у Паризу и изјавио је иницијативи за дислокацију фонтане да одабрани архитекта није координирао с њим приликом израде пројекта постављања фонтане, што је такођер уобичајено у таквим ситуацијама.
Екмечић није био задовољан положајем фонтане изјавивши да је симбол Брчког постао невидљив. Многе жардињере су је оптички потиснуле према угоститељским објектима, па изгледа као приватно власништво истих.
Био сам у уобичајеној шетњи градом и затекао сам архитекта и тадашњег шефа Пододјела за јавне послове у близини мјеста гдје су требали поставити фонтану. Пришао сам и упитао архитекта шта га је навело да на тако неуобичајен начин одреди мјесто за фонтану. Није ми ништа одговорио, одмахнуо је руком и наставио разговор са колегом, који ми је успут рекао да се не мијешам у стручне послове.
Тог момента сам одлучио покренути иницијативу за измјештање фонтане!
Ускоро је у Брчко из Париза дошао проф. Сеад Екмечић. Замолио сам га да се надјемо и разговарамо о идеји измјештања фонтане. Неколико дана смо у његовој кући састављали текст за Иницијативу измјештања фонтане. Био је јако заинтересован, али није вјеровао да ће се то и десити.
Кренуо сам са прикупљањем потписа са многим невладиним организацијама као што су Прони, млади СДА, КУД КОЛО, те са двојицом момака, Дамир и Никола, који су самном свакодневно прикупљали потписе. Потписе смо скупљали у послијеподневним сатима испред бивше књижаре Веселин Маслеша.
Важно је напоменути да су потписе већином давали млади људи него они који су младост провели поред наше фонтане.
У периоду од 18.08. до 31.08.2009. године. прикупили смо 3063 потписа. Радовало ме је да су иницијативу потписивали и Александар и Светлана и Едина, Бегзада, Игор и многи други грађани Брчког.
Када смо то обавили тражили смо начин како Иницијативу прослиједити институцијама Владе Брчко ДЦ БиХ. Помогао нам је рахметли Хасан Сломић, тадашњи предсједник МЗ Центар 5. Написали смо допис, приложили 3063 прикупљења потписа, писмо аутора фонтане проф. Сеада Екмечића и писмо подршке невладиних организација.
Дана 16.09.2009. године дописе и копије наведених докумената послали смо Предсједнику скупштине, канцеларији градоначелника, одјељењу за јавне послове, одјељењу за имовинско правне односе и одјељењу за подршку мјесним заједницама.
Прошло је доста времена да нико није ни покушао одговорити на достављене дописе. Били смо стрпљиви, али је било јасно да нема пуно воље да се прихвати иницијатива и да ћемо морати сами нешто учинити.
Професор је губио наду, али није одустајао. Ускоро је радио на макети нове фонтане. Придружио нам се Рифат Мујановић како би нам помогао у комуникацији са тадашњом владом. Одлазио сам често код професора и једног дана затекао макету фонтане на столу. Рече ми да то однесем надлежним да виде како би та фонтана изгледала. Однио сам је Синиши Јовановићу. Био је заиста заинтересован за овај пројекат и обећао своју помоћ.
Вријеме је пролазило, а од пројекта измјештања фонтане није било ништа. У међувремену нас је напустио проф. Сеад Екмечић не дочекавши видјети нови изглед и мјесто фонтане.
Покушавао сам доћи до градоначелника и послије неколико мјесеци добио сам термин. Са мном је био Рифат Мујановић тадашњи шеф одјела за јавне послове. Градоначелник нас је саслушао и показао интерес. Обећао је да ће задатак дати надлежном одјељењу. Био сам задовољан мислећи да ће сада све бити другачије и да ће фонтана у најскорије вријеме добити своје мјесто. Међутим, фонтана и њена документација ишла је од одјељења до одјељења, од референта до референта…
Прошло је пуно година, као и још посјета градоначелнику и доградоначелнику који су коначно дали почетна средства за изградњу фонтане.
Средства су била на рачуну, али пројекат није покренут. Коначно – Џиндић Ермин је почео радити на пројекту. Неколико састанака са људима из надлежног одјељења и увијек нове примједбе и понове дораде. Мјесеци су пролазили али није било помака, док пројекат није прешао у руке људи из Сарајева, фирми Гризељ који су стручњаци за фонтане. И тамо је пројекат одлежао више од двије године.
Прошло је десет година, а фонтана још није добила своје мјесто. Ипак, приводи се крају десетогодишња борба да се Брчком врати његов симбол, да се не налази само на меморандумима Владе Брчко ДЦ БиХ, него да га види сваки Брчак и ужива у његовој љепоти.
Надам се кад крену први млазеви воде по професоровој рибици у веселој дјечјој игри, да ћемо сви бити сретни што је његово дјело добило заслужено мјесто у његовом граду.”
(Legat Ekmečić/nula49.com)
