Комисија за лијекове Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ “одлучила” је да руски лијекови не могу на тржиште БиХ, јер је један члан Комисије из Брчко дистрикта гласао против тога да се ти лијекови нађу на тржишту.
“Раније је тај члан гласао за то да руски лијекови дођу на тржиште, а на овој сједници, без образложења, промијенио је своју одлуку”, испричао је извор “Независних”.
Ипак, и поред ове одлуке Комисије за лијекове, Александар Золак, директор Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, на крају одлучује о томе да ли ће се или неће руски лијекови наћи у БиХ.
“Комисија је савјетодавно тијело, оно не одлучује. С једне стране постоји мишљење експерта које каже да су лијекови безбједни и ефикасни, а са друге стране мишљење Комисије. Процедура је таква да се сада чека израда записника Комисије за лијекове, а директор ће одлучити на основу расправе са саме сједнице и експертског мишљења да ли ће на крају лијекови из Русије доћи на тржиште БиХ”, испричао је исти извор.
Подсјећања ради, у Комисији за лијекове и медицинска средства БиХ све до јуче је постојала већина која је сматрала да руски лијекови треба да дођу на тржиште БиХ с обзиром на то да је од 15 чланова Комисије њих осам било за. Поред свих седам чланова из Републике Српске, и један члан из Брчко дистрикта раније је гласао за то да руски лијекови дођу на тржиште БиХ, међутим на крају је промијенио своју одлуку и уз седам чланова из ФБиХ био против тога да се лијекови из Русије нађу на тржишту БиХ.
Захтјев за увоз тих лијекова поднијела је фирма ИЦМ из Бијељине, међутим након тога почеле су опструкције. Чланови Комисије за лијекове из Федерације БиХ тражили су да се изради експертско мишљење о тим лијековима, а посао је додијељен једном експерту из Словеније, који је пред сам крај одустао, након чега је посао додијељен професору из Србије, који је на крају завршио тај извјештај, а у којем се, између осталог, наводи да ти лијекови из Русије са становишта ефикасности и безбједности задовољавају.
За разлику од свих чланова из Федерације БиХ који су били против увоза лијекова, сви чланови, њих седам из Републике Српске и један члан из Брчко дистрикта били су за то да се руски лијекови нађу на тржишту БиХ, између осталог и због тога што су јефтинији од лијекова који су тренутно на тржишту, и зато што би се тим лијековима уштедјели милиони КМ које фондови здравственог осигурања плаћају.
Занимљиво је било и то што је пред коначну одлуку о томе да ли руски лијекови треба или не треба да дођу на тржиште БиХ, Тијана Ковачевић, тадашња предсједница Комисије за лијекове, поднијела оставку на ту функцију правдајући то будућим пословима које планира радити, а којима би чланство у Комисији била сметња.
Након њене оставке, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, Стручном савјету Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ предложило је Мирка Станетића, бившег директора УКЦ РС у Бањалуци, који је добио једногласну подршку за именовање.
(nezavisne.com)
