На подручју општине Лопаре сточарством се озбиљније бави седамдесетак домаћинстава, од чега њих 20 има веће фарме.
Међу њима је и Мика Зекић из села Пукиш који се посветио тову бикова. Некада просперитетна производња постала је, каже, ризична због недостатка тржишта и ниске откупне цене.
Након бављења воћарством, Мика Зекић определио се пре десет година за сточарство. Почео је са 25 грла сименталске расе, а како је откупна цена товљених бикова била повољна, кредитним средствима изградио је објекте и утростручио број грла. Тренутно у стајама има 40 бикова које ће утовити до пролећа. Цена је, у међувремену пала, а тржиште постало несигурно, па страхује да неће имати рачуницу.
-Килограм живе ваге кошта 3,9 КМ без ПДВ, а требало би да буде барем 4,2 КМ без ПДВ по килограму живе ваге. Проблем је и мала тражња па животиње прерастају оптималну тежину, а ми само нижемо губитке – каже овај домаћин.
Улагања су велика – почев од куповине телета које кошта 1.250 марака до саме продаје, додаје Зекић.
-Уколико је теле квалитетно потребно га је товити од годину дана до 14 месеци. Да би достигло тежину од 650 килограма мора да поједе у просеку две и по тоне хране – прича овај фармер.
Захваљујући интервентном откупу који је организовала Влада Зекићи су продали 30 бикова.
-Ова мера нас је спасла од пропасти. Али треба наћи дугорочно решење и заштити домаћу производњу. Ми кад извозимо шљиве и јабуке ако се нађе гајба лошијих, све нам врате. А код нас се увози јунеће месо како ко и колико хоће. И онда посежемо за оваквим мерама као што је интервентни откуп – каже Зекић.
Према његовим речима заштита домаће производње предуслов је да би тов јунади био рентабилан, те од тога зависе и његови даљи планови о проширењу фарме.
-Цена телећег меса је у маркетима осам марака по килограму, а цена живе ваге овде практично два пута мања. Упоредите шта нам долази из увоза. Можемо да производимо здраву храну и понудимо је нашем тржишту тако да би на добитку били и ми и купци – каже Зекић.
Уз помоћ подстицаја ресорног министарства за бикове и капитална улагања, Зекић годинама улаже у објекте и механизацију.
-Направио сам затворени, али и полуотворени објекат у складу са европским стандардима. Извозим ђубре са цистерном, а ту су решетке, канали, септичке јаме – објашњава овај мајевички сточар.
Сами производе храну за стоку. Сеју житарице на 45 хектара. Ова година била је родна, произвели су 150 тона кукуруза, зоби, силаже ,што ће им бити довољно за исхрану јунади.
Три генерације Зекића улагале су у пољопривреду, а ову традицију наставиће и Микин син Перо.
-Препознао сам шансу коју пружа пољопривредна производња. Сам си свој газда и ако си вредан, нема кризе. Ветеринарски сам техничар и много тога урадим сам и тако смањујем трошкове овог газдинства -каже младић.
У општини Лопаре регистровано је близу 700 пољопривредних газдинстава, а око 1500 хектара је обрадивог земљишта. Из скромног буџета општине прошле године за директне подстицаје у пољопривреди издвојено је 35.000 марака, а у овој су планирана двоструко већа средства.
Најбоље поднебље за воћарство
Начелник општине Лопаре Радо Савић каже да ово подручје има одличне природне потенцијале и агроклиматске услове за развој пољопривреде, првенствено воћарства и сточарства.
– Мајевица је одувек позната по воћарству. Природа и надморска висина погодују производњи воћа. Ратарске културе, пшеница и кукуруз не успевају добро. Намеравамо да уз помоћ ресорног министарства и Владе РС и дијаспоре, градимо прерађивачке капацитете, сушаре и хладњаче за воће. Наши пољопривредници све се више окрећу и пластеничкој производњи поврћа, а већина мајевичких домаћинстава бави се и сточарством – истиче Савић.
(blic.rs)
