Потрошња антибиотика у Републици Српској константно расте, упркос упозорењима стручњака да прекомјерна употреба ових медикамената може довести у питање лијечење великог броја инфекција изазваних бактеријама.
Начелница Службе за фармацију у Институту за јавно здравство РС Мирјана Ђермановић каже да је, према подацима о укупној потрошњи антибиотика које институту достављају апотеке, видљиво да је потрошња антибактеријских лијекова у 2017. години износила 22,4 дозвољене дневне дозе (ДДД), док је тај број лани достигао 25,5 ДДД.
– Ако посматрамо Холандију, Норвешку или Аустрију имамо готово дупло већу потрошњу у односу на њих, а са друге стране далеко смо бољи од Грчке, Кипра, Турске, који биљеже потрошњу и до 40 ДДД – казала је Ђермановићева.
Она упозорава да прекомјерна употреба антибиотика може довести до резистенције на ове лијекове, која временом настаје као посљедица мутације бактеријских гена.
– Појаву резистенције знатно убрзава прекомјерна и неоправдана употреба антибиотика као, на примјер, за лијечење вирусних инфекција и употреба у ветеринарској медицини. Антибиотици нису лијекови за прехладу и грип и грађанима препоручујем да их користе само када им их препоручи љекар. Терапија треба да траје онолико дуго колико је љекар одредио и у дози која је прописана – навела је Ђермановићева и посавјетовала пацијенте да инфекције спречавају редовним прањем руку, спремањем хране у хигијенским условима, избјегавањем контакта са болесним људима те редовном вакцинацијом.
С друге стране, трошкови Фонда здравственог осигурања РС, када су у питању ови медикаменти се смањују, јер је број издатих рецепата за антибиотике који се налазе на њиховој листи из године у годину све мањи.
– Лјекари су за девет мјесеци ове године пацијентима издали 217.239 рецепата за антибиотике, што је фонд коштало око 1,2 милиона КМ. У истом периоду прошле године број рецепата износио је 232.546, док је рецимо за цијелу 2013. годину тај број достигао 449.023 рецепта – рекли су у фонду и додали да располажу само подацима о издатим рецептима за оне антибиотике који се налазе на њиховој листи, али не и за оне који се продају на тржишту а фонд их не финансира.
Да је посљедњих година потрошња антибактеријских лијекова повећана тврде и у Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ, истичући да се они морају користити пажљивије.
– На антибактеријске лијекове у БиХ лани је потрошено 30,97 милиона КМ, а три антибиотика која су имала највећу потрошњу су “амоксицилин”, “ензим инхибитор” и “ципрофлоксацин” – рекли су у Агенцији за лијекове и додали да би, уколико не буде дјеловано одмах, антимикробна резистенција у будућности могла угрозити могућност лијечења бројних данас изљечивих инфективних болести
Куповина на комад
У Фонду здравственог осигурања РС су навели да постоји могућност издавања антибиотика на комад, чиме се спречава нерационална употреба и лагеровање тих лијекова у кућним апотекама.
– Старањем залиха у кућама ствара се могућност посезања за антибиотицима и у оним ситуацијама када их није љекар препоручио, што може бити штетно по здравље – појаснили су у фонду.
(glassrpske.com)