Колико год година провели у иностранству, живјећи по европским стандардима, наши људи се по повратку кући враћају старим навикама попут прављења дивљих депонија, непрописног паркирања или давања мита, зато што им наш систем то омогућава, сматрају стручњаци.
Посљедњи подаци Свјетске банке показују да у БиХ више не живи готово половина њених становника, која се иселила махом у дијелове Западне Европе. Дакле, стотине хиљада наших људи живи вани поштујући прописе, правила, без свакодневне корупције, мита и непотизма.
Стручњаци годинама говоре како многи људи рођени и одрасли у БиХ, након одласка у неку другу земљу престају са старим навикама, брзо прихватају другачији начин живота, правила и нову свакодневицу.
Од бацања смећа и опушака, преко везања појаса и прекомјерне брзине, па све до утаје пореза и давања мита, ствари су које наши људи у иностранству углавном не раде, понашајући се као да то никада нису ни радили.
Као да нису исти људи
Међутим, сви смо неколико пута могли да видимо комшију или суграђанина који по повратку из уређене земље у којој поштује све законе, наставља по старом чим се врати кући. Сличе ствари примијетила је и Сања В, наша саговорница која 8 година живи и ради у Аустрији, те често свједочи управо овом феномену.
– Имам комшију који 12 година живи у Швајцарској, а када год је у Бањалуци смеће одвози на депонију ван града, што му не пада на памет да уради тамо. Такође, када год путујем бусом из Аустрије, стајемо на неколико одмаралишта. Вјерујте, у Словенији никоме не пада на памет да пепео или остатак цигаре баци поред канте и ником није тешко да иде на други дио одмаралишта и запали цигарету. Чим уђемо у Босну, цигарета се пале одмах по изласку из буса, а ту се остављају и опушци. Као да се не ради о истим људима – испрчала је Сања.
Каже да је њена пријатељица платила казну од 700 евра, јер дјеца на задњем сједишту нису била везана. Од тада увијек веже појас, међутим дјеца га скидају чим пређу границу БиХ.
“Код Швабе не смије тако”
Много пута смо на нашим улицама могли да видимо непрописно паркирано возило са страним таблама, пропраћен честим кометарима „код Швабе не би смио овако“. Да стварно не би смио ништа слично показује и сљедећи примјер.
– Знам човјека који је отишао да живи у Њемачку и није знао гдје станари његове зграде одлажу смеће. Данима је носио мало изван насеља и остављао негдје поред пута. Након што је неколико пута то урадио, на кућну адресу му је стигла казна. Радници су сваки пут по смећу тражили нешто што упућује ко то ради, док нису нашли на један од његових рачуна преко кога су сазнали о коме се ради – испричала је наша саговорница.
Овдје нема казни
Док ми људе који крше правила док су у својој земљи, а у туђој поштују, често називамо безобразним, бахатим и лицемјерним, стручњаци за тај феномен имају само једну ријеч – систем.
Социолог Есад Бајтал објашњава да су људи свјесни какву ће казну добити када прекше закон у Њемачкој, као и да је вјероватно неће добити ако га прекрше овдје.
– Кад наши људи дођу у уређене системе и виде законе који кажу да ће свако добити оно што је заслужио, онда се они труде да заслуже нешто добро. Када дођу овдје, па виде да се могу понашати како год хоће, јер се тако понаша и политика, односно систем, онда и они себи дозвољавају тај луксуз – објашњава Бајтал.
Наглажава да се управо зато људи правила држе на Западу, а овдје се понашају хаотично.
Систем обликује људе
– Систем је онај који обликује људе. Ако је систем покварен, људи ће бити исти такви. Лагаће, избјегаваће, газиће преко лешева, све ће урадити да за себе прибаве малу корист. Ми често знамо људе на Западу називати примитивнима, али то су људи који живе по правилима и поштују закон, јер су сви у истој игри и схватају да кад сви поштују сва правила да је свима најбоље тако. Овдје је прво правило издати правила и понашати се самовољно, хаотично, те слиједити безакоње како би доши до киле меса – објашњава он.
Бајтал закључује да је човјек биће које се формира и кроз спољњи утицај и утицај средине, што показује пример наших људи у иностранству, као и странаца код нас.
– Али, нисамо ми сами. Током ових 30 година, на нашу несрећу, гледамо то да странци, без обзира да ли су цивили, групе или било шта друго, почињу да се понашају на исти начин као што се ми понашамо овдје. Дакле, када види да му све може проћи, а да зато нема одговорности, он заборави правила и друштво у коме је одрастао и брзо се прилагоди нашем моделу – закључио је Бајтал.
“Није Запад паметнији, него уређенији”
Директор Института за друштвена истраживања из Бијељине и професор социологије Драго Вуковић сматра да феномен наших људи који се другачије понашају вани, а другачије у свој држави није резултат нечег новог што су они тамо видјели.
– Имамо појаву да се наши људи врло лако заљубљују у културне вриједности, оду у једну земљу и онда им се чини да су они сви сто година испред нас, па кад дођу овдје покушавају да се држе тога. С друге стране, имамо људе који оду таму, понашају строго по правилима тих западних земаља, од радне дисциплине, слободног времена, бацања опушака… а када дођу овамо полако се враћају на наше традиције и обичаје – објашњава Вуковић.
Додаје да су сви људи у свијету прилично исти, те да су мале социолошке и менталне разлике небитне, јер се људи понашају онако како системи дозвољавају.
– Кажу да људи на Западу поштују државу јер су бољи људи… Не. Поштују државу зато што морају, систем их тјера да поштују правила, јер постоје закони који су једнаки за све и обавезују све људе. Дакле, нису људи на Западу образованији и паметнији него имају уређен систем – објаснио је Вуковић.
(srpskainfo.com)
