Вијест да је аустријски писац, Петер Хандке, добитник овогодишње Нобелове награда за књижевност изазвала је бројна реаговања на друштвеним мрежама и у медијима, а посебно је разбјеснила Албанце, који за њега кажу да је “познат по ставовима против НАТО бомбардовања, које је донијело слободу Косову”.
Приштинска Газета Експрес је пренијела да је Хандке познат по својим везама са Србима и оштро се, како кажу, противио НАТО бомбардовању 1999. године које је донијело “слободу Косову”.
Подсјећају и да је Хандке прије неколико година боравио на Косову и Метохији када је, како наводе, Србима из Велике Хоче донирао 50.000 евра за изградњу базена.
На друштвеним мрежама, Фејсбуку и Твитеру, објављено по више стотина коментара у којима културни посланици из целог свијета честитају Хандкеу на овом признању.
Има и оних, међутим, који пишу да је Хандкеово име везано за његово јавно залагање у име одбране Слободана Милошевића, некадашњег председника СРЈ и Србије.
Подсјећају и да је Хандке говорио на скупу Милошевићевих присталица окупљених на сахрани у Пожаревцу.
Неки се сјећају да је Хандке проглашен за почасног грађанина Београда 2015., као и да је 2012. постао инострани члан Српске академије наука и уметности.
Албанка Вљора Читаку је и на Твитеру и Фејсбуку објавила исту поруку, ојценивши да је нешто “озбиљно пошло по злу”.
Амбасадорка такозваног Косова у УН написала је један од Хандкеових цитата: “Понекад бих вољела да сам српски православни свештеник који се бори за Косово”, а затим додала:
“У свјету пуном брилијантних писаца, Нобелов комитет је одлучио да награди пропагандисту етничке мржње и насиља. Нешто је озбиљно пошло по злу!”
Новинар Адриатик Кељменди је на свом фејсбук профилу написао да је додела Нобелове награде Ханкеу “срамота”.
“Ово је срамота. То је исто као кад би писац који је прославио Хитлера (Адолфа) добио Нобелову награду за књижевност”, написао је Кељменди.
И члан Предсједништва Босне и Херцеговине Шефик Џаферовић сматра скандалозном и срамном одлуку Комитета Краљевске шведске академије наука о додјели Нобелове награде аустријском књижевнику.
“Срамотно је да је Нобелов комитет олако прешао преко чињенице да је Хандке оправдавао и стајао у заштиту Слободана Милошевића и његових извршилаца Радована Караџића и Ратка Младића, који су пред УН-овим Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију осуђени за најтеже ратне злочине укључујући геноцид”, казао је Џаферовић.
Мунира Субашић из Покрета Мајке енклава Сребреница и Жепа је рекла да је “жалосно и, за нас мајке Сребренице, врло разочаравујуће и шокантно да је Комитет Краљевске шведске академије наука донио одлуку којом је Нобелову награду додијелио Хандкеу”.
Београдски писац, Драган Великић, сматра да је Нобелова награда за књижевност “дошла у праве руке”.
“То је правда за Хандкеа”, написао је Великић и додао:
“Кад погледамо низ писаца који не могу да се пореде са њим као писци, а који су добили Нобелову награду, мислим да је он апсолутно заслужио, ту нема спора. Мени је драго да је добила и Олга Токарчук која је заиста сјајан писац, тако да је ове године избор свим познаваоцима књижевности то ће бити задовољавајуће”.
Великић је коментарисао и политичке реакције поводом доделе Нобела Хандкеу и истакао да ће их “свакако бити”, те додао да мисли да ће то овом аустријском писцу да прија, јер, како каже, “такав је човјек”.
Новинарка Уна Хајдари је написала да они који подржавају додјелу Нобелове награде Хандкеу, а да притом не спомињу чињеницу да је говорио на Милошевићевој сахрани, да је свједочио у процесу против Милошевића у Хагу – увреда је за новинарство.
Како је образложено у званичној изјави Академије, Петер Хандке добио је Нобелову награду за књижевност за 2019. годину за “утицајно дело које је језичком домишљатошћу истражило периферију и специфичности људског искуства”.
Контроверзе које прате Хандкеово име, о чему су расправе биле честе и у међународним оквирима, везане су за његово јавно залагање у име одбране Слободана Милошевића који је током суђења за најтеже ратне злочине 2006. године умро у притвору Хашког трибунала.
Хандке је 2015. године добио награду и почасног грађанина Београда, а 2012. године постао је и инострани члан Српске академије наука и уметности (САНУ).
(агенције)
