Да без брчанских одбојкашких актера нема озбиљног успјеха на свјетској, али ни на европској сцени, посљедњег септембраског дана љета господњег 2019. зорно је љубитељима игре на правоугаонику димензија 18×9 метара показао Љубиша Ристић, наш суграђанин који је као први тренер одбојкашке репрезентације Србије, у париском финалу против екипе Словеније освојио европски трон.
Ристић, који је прве одбојкашке кораке начинио у брчанском Јединству, a касније је као члан сарајевске Босне био првак Југославије, са репрезентацијом СФРЈ 1991. године је у Берлину на европском шампионату освојио 6. мјесто.
Двадесет осам година касније, као први тренер репрезентације Србије, Ристић који је у каријери наступао за неколико угледних и озбиљних екипа из Њемачке, Италије, Грчке и Кипра, попео се на европски трон. Сасвим заслужено јер је у финалу Европског првенства одиграном у Паризу репрезентација Србије савладала Словенију резултатом 3:1 (19:25; 25:19, 25:18, 25:16).
Ристић је овим трофејом наставио слављенички пут брчанске одбојке. На истом првенству, Никола Матијашевић, други наш суграђанин и по многима најбољи дизач, којег је брчанска одбојка изњедрила, са репрезентацијом Сјеверне Македоније, самим пласманом на континентално првенство остварио је историјски успјех за ту репрезентацију. Он је такође за репрезентацију најјужније републике некадашње Југославије остварио и прву побједу на европској одбојкашкој смотри.
Ова двојица некадашњих ученика Сулејмана Дервишевића – Баће, легендарног брчанског одбојкашког стручњака, својим наступом на Европском шампионату, придружили су се двјема некадашњим “брчанским принцезама” Бранкици Михајловић и Јелени Благојевић које су се са репрезентацијом Србијом прије 15-так дана попеле на европски трон, а које је у тајне одбојке увео легендарни Драго Давидовић који и даље одбојком осмишљава бројну брчанску младост…
Тако је Брчко, као ријетко која средина на простору бивше Југославије, у смирај овог 29. септембра заноћила са три европска злата. Мало ли је.
Некима дрес у коме су наступали наши некадашњи суграђани, неће бити по вољи. За такав став имаће мало ваљаних аргумената. Јер, сан сваког спортисте, тренера и спортског радника, побједнички пехар је врхунац њихових каријера. Гдје ће то учинити није само ствар емоција, већ и бројних других фактора.
Будући да су спортисти по природи свог посла одавно космополити, (спорт је одавно постао више од игре), дакле људи неоптерећени било каквим ограничењима, посљедњи звиждук судије, којим је завршена утакмица двије екипе у којој су били бољи, за њих значи остварење животних снова, малих или великих циљева, које су себи поставили некада давно, када су почели да тренирају.
Зато је радост троје Брчака који ће 2019. годину запамтити по томе пошто су се попели на највишу европску степеницу, до краја искрена. До краја је искрена и наша честитка.
Браво Браникице, браво Јелена, браво Љубиша. Браво и Никола! Браво брчанска одбојко! Захвалност свим бившим, садашњим и будућим одбојкашицама и одбојкашима из Брчког, тренерима и спортским радницима. Сви сте ви дио славља овог 29. септембра 2019. године којим је завршена једна европска, али и за Брчко и брчанске одбојкашке посленике, врло успјешна година.
(MD/nula49.com)
