Документ о вањском и унутрашњем дуг БиХ до 30. јуна ове године требало би да се нађе на дневном реду данашње сједнице Вијећа министара БиХ, а економски аналитичари се не слажу с посљедњим подацима, који говоре да се вањски дуг БиХ смањио, јер је, како истичу, ријеч о ануитетима који доспијевају и плаћају се и то онда изгледа као да је дуга мање.
Према подацима Министарства финансија и трезора БиХ, укупан дуг БиХ 30. јуна ове године је 11,1 милијарду КМ.
Од тога вањски дуг БиХ износи 8,2 милијарде КМ, од којих је вањски дуг Федерације БиХ 4,6 милијарди, а Републике Српске 3,4 милијарде, док на дистрикт Брчко, јединице локалне самоуправе и институције БиХ отпада око 750.000 КМ.
У информацији коју је припремило Министарство финансија и трезора такође стоји да је до 30. јуна ове године вањских кредита реализовано у укупном износу 15,8 милијарди КМ, од чега је ангажовано 12,7 милијарди, до је нешто мало више од три милијарде расположиво у складу с реализацијом одобреним пројектима.
У документу је видљиво да учешће старог дуга у стању вањске задужености 30. јуна 2019. године од 12,24 посто и даље показује тенденцију смањења, с обзиром на то да је учешће овог дуга у прошлој години износила 12,80 посто, а 2017. 14,64 посто. Стари дуг чине наслијеђени комерцијални дугови према Париском клубу кредитора, Лондонском клубу кредитора те зајмовима WБИБРД-а.
У оквиру новог дуга, како стоји у документу, највишу процентуалну заступљеност чине дугови према међународним финансијским институцијама.
У укупном стању вањске задужености 30. јуна, а по основу нових кредита, 59,81 посто односи се на кредите усмјерене на реализацију инфраструктурних пројеката, 25,88 посто на кредите намијењене јавном сектору, док је 14,31 посто ангажовано за привредне дјелатности.
У периоду од 1. јануара до 30. јуна ове године ангажовано је 278,54 милиона КМ кредитних средстава, а од укупног износа повучених средстава 40,09 посто се односи на ЕИБ, 22,78 посто на кредите WБИБРД-а, 7,78 посто на ЕБРД, а 7,28 посто на WБИД.
У документу, такође, стоји да је укупна вриједност за кредитно финансирање из вањских извора закључно са 20. јуном ове године 1,4 милијарде КМ, од тога се на ФБиХ односи 65,26 посто, на РС 33,38 посто, а на дистрикт Брчко 1,36 посто.
Од укупне вриједности пројеката за кредитно финансирање на инфраструктурне пројекте се односи 88,18 посто, на пројекте у јавном сектору 10,21 посто те на пројекте за привредне дјелатности 1,61 посто.
Према подацима којима располаже Министарство финансија и трезора БиХ, 30. јуна ове године унутрашњи дуг БиХ износио је нешто више од 2,9 милијарди КМ и повећан је за 52,34 милиона или 1,80 посто у односу на стање 31. децембра 2018 године.
Федерација БиХ дугује око милијарду КМ, а Република Српска око 1,9 милијарди.
У укупном износу унутрашње задужености 30. јуна 2019. године ФБиХ учествује са 35,48 посто, РС 64,43 посто и дистрикт Брчко 0,09 посто.
Аналитичари истичу да је један од већих проблема то што БиХ узима кредите за инфраструктурне пројекте, који су процентуално у највећем износу, а новац често стоји, камате се плаћају и пројект чека.
Што се тиче унутрашњег дуга у БиХ, највећи проблем и највећи износ, кажу економски стручњаци, су наплаћене тужбе радника за непоштивање колективног уговора.
Мирсад Исаковић, економски стручњак и универзитетски професор, истиче да само Зеничко-добојски кантон дугује три милијарде КМ за судске тужбе које су радници добили и које стижу на наплату, те да је слична ситуација у свим кантонима у ФБиХ.
Он истиче да су, такође, велики проблем и задуживања по трезорским записима и обвезницама, те да су то краткорочна задужења с високим каматама.
Упозорава и на чињеницу да се БиХ најмање задужује по питању пројеката из привреде, те да је сектор привреде тај који би дугорочно могао враћати уложена средства.
(nezavisne.com)
