Несвакидашња прича о младој дјевојци из Козарске Дубице која се радећи најтеже физичке послове свакодневно бори да помогне својој породици, многе је у том крају оставила без ријечи.
Мирсада Хаџић ученица је првог разредна средње школе. Од своје десете године била је приморана да научи све пољопривредне послове. Отац јој се разболио, а она је заједно са мајком и сестром, још као дијете, имала само један циљ – олакшати оцу његову нимало лаку свакодневицу.
“Тада ми је био период кад сам највише радила. Узорала сам цијелу земљу 100 дунума. Они који ће знати за дунуме, знају колико је то”, прича Мирсада за дневницк.цом
За ову храбру и изузетно вриједну дјевојку многи у Дубици имају само ријечи хвале.
Она сама тањира, оре, сије, вози трактор, кречи куће и брине за сву стоку.
“Послове радим преко дана а навече прије спавања узмем и прочитам пар лекција да не добијем јединицу. Омладина данас гледа како би ишла у кафану, пила, проводила се”, каже Мирсада.
Њени вршњаци, који углавном слободно вријеме проводе на другачији начин, не разумију баш најбоље Мирсадине навике.
“Најгоре ми је и то ми је најжалије што се други исмијавају на мој рачун, мало ми смета оно, али онако, пустим их нека раде шта хоће. Њима на душу. Ја да сам на њиховом мјесту мене би било срамота. Неки ми кажу што не излазиш у град, ја кажем не могу. Прије бих помогла оцу него трошила паре около”, кроз сузе објашњава Мирсада.
Због много посла којег има сваки дан Мирсада не стиже да се максимално посвети ни школи али ни свом приватном животу.
“На море никад нисам отишла. Нисам осјетила тај мирис мора, тај пијесак који су сви у мом друштву осјетили и ушли у то море, а ја зависи да ли бих отишла на море, пошто имам све више и више послова у пољопривреди”, каже Мирсада.
“Помозите родитељима док их имате, кад их не будете имали, жалићете”, закључује ова средњошколка која својим примјером многима одржала лекцију о томе како би требало да се дјеца опходе према својим родитељима и животу уопште.
(nezavisne.com)
