Када је осмог марта 2000. године проглашен кондоминијумом, Брчко дистрикт Босне и Херцеговине добио је овлаштења и надлежности које су га практично учиниле државом у држави.
Имао је своју законодавну и извршну власт и његови челници, млади и образовани људи који су увидјели потенцијал овакве прилике, одлучили су да не дозволе историји да уништи будућност.
Још важније, знали су шта та будућност треба бити.
Већ десетог марта 2000. године, Брчко дистрикт освануо је на насловним странама свјетских медија због у то вријеме најстрожих антикоруптивних закона у Европи. За примање и давање мита осуђенима је пријетило максималних 40 година затвора.
Након шест пресуда са максималном казном већ у прва три мјесеца од доношења закона, било је јасно да су челни људи Дистрикта на правом путу.
У исто вријеме, у Брчком се оснива највећи IT центар у Европи. Данас, 19 година касније, овај град са правом носи име Европске силицијумске долине.
Нове технологије преко ноћи су уведене у рад јавне управе, и иако је у почетку то створило бројне проблеме, данас је јасно да је то био прави потез.
Можете ли замислити да вам за оснивање фирме треба више од мјесец дана? Или да по увјерење о некажњавању морате ићи у родно мјесто, понекад стотинама километара далеко? Или да у 2019. години већина запослених у јавној управи буде информатички неписмена?
Како би непотребно компликован овај град био…
Захваљујући интернету, уведена је потпуна транспарентност у јавним набавкама. Владин портал tender.ba и данас објављује сваки детаљ вишемилионских послова, а независна комисија међународних стручњака редовно провјерава све склопљене уговоре.
Одбијен је и приједлог међународне заједнице о тзв. “националном кључу”. И јасно је да је био бесмислен. Старији читаоци сјетиће се да је тада предлагано запошљавање које испред свих квалификација и способности ставља националну припадност!? Тешко је и замислити какво бисмо друштво имали данас…
Већ 2001. године основана су и четири факултета са два универзитета – бањалучког и сарајевског. Данас, Брчко има седам факлутета и сигурно су они добрим дијелом заслужни за велики број младих људи у овом граду.
Брчко је, као што је познато, и домаћин бројних спортских и културних манифестација. Позоришни сусрети већ 2005. године изродили су сталну позоришну поставку у овом граду а током прошле године Градско позориште Брчко дистрикта извело је чак 6 премијера у сопственој режији.
Два биоскопа са шест кино сала данас су премала да приме све филмофиле у граду који броји скоро 200.000 становника, па је ускоро у плану изградња и трећег синеплекса.
Бројни закони који су донесени током првих година Дистрикта олакшали су пореске намете и учиниле овај град примамљивим мјестом за инвеститоре. Пословна зона која се налази на улазу из смјера Бијељине дом је за десет различитих фабрика. А било је идеја, у раним данима Дистркта, да се ова земља на атрактивној локацији понуди приватницима блиским власти за мале новце… Срећом, до тога није дошло, иначе би данас тамо вјероватно стајале празне сале или неоране њиве.
Брчко данас није град из снова, наравно. Има и у овом граду много проблема… Али је напредовао далеко више од остатка Босне и Херцеговине. Можда није направио аеродром, али барем је аутобуска станица уређена, обилазница давно завршена, а појам политичке одговорности није фикција.
Неки ће рећи да је то сасвим природно за град који има буџет од преко 200 милиона КМ годишње. Ипак, ко зна, можда је у неком другом свијету све могло бити другачије…
(M.S./nula49.com)
