Институције у БиХ имају више службених аутомобила него трећина мањих општина становника, а на њихово одржавање и куповину само прошле године потрошили су 36 милиона КМ.
За разлику од појединих политичара на Западу, у што се могу убројати начелници, министри и градоначелници који користе бицикл као превозно средство до посла, у сиромашној БиХ то није случај.
Према подацима Базе службених аутомобила БИРН-а, институције у Босни и Херцеговини имају 3.643 службена аутомобила, међу којима је највише путничких возила.
С обзиром на то да је просјечна цијена аутомобила 48.725 КМ, простом рачуницом долазимо до бројке од 177,5 милиона КМ, колико вриједе службени аутомобили у БиХ.
Судећи по бројкама, на службене аутомобиле у БиХ троши се више него на културу, спорт и омладину заједно, што је, кажу стручњаци, алармантно и неморално.
Трошкови од 100 милиона КМ
Када су у питању појединачне институције, Председништво БиХ је институција с најскупљим возним парком међу институцијама и јавним компанијама у БиХ чија вриједност достиже 2.759.255 КМ, објављено је у Бази службених аутомобила БИРН-а.
Од 36 аутомобила у власништву Предсједништва БиХ најскупља су три “аудија А8”, чија је вриједност 200.000 КМ, 199.890 КМ и 183.781 КМ или више од пола милиона КМ.
Луксуз појединца
Много се више даје на луксуз појединца, него на основне потребе грађана БиХ, а ове бројке из године у годину само показују да ће се овакав тренд и наставити, тврде стручњаци.
– Имамо такав систем у коме, с једне стране, имамо институције које су направљене тако да су им бенефиције веће него што држава може да поднесе, а с друге стране никоме од функционера не пада на памет да било шта уради да би смањио своје приходе – објашњава економски аналитичар Зоран Павловић.
Додаје да сви функционери максимално користе сва своја права, без обзира што је то у овој економској ситуацији неприхватљиво.
– Нема чак ни говора да неко направи озбиљну анализу колико се троши на службене аутомобиле, а колико на спорт и младе људе. Једноставо, они за тим немају потребу, не доживљавају то – објашњава Павловић, те додаје да у свому овом велику улогу игра и опозиција, која није вјешта у контролама и критикама.
Павловић закључује да је овај проблем готово нерјешив.
– Трошкови постоје, они су планирани; једноставо је тако прописано. Нико не смањује своје захтјеве из буџета, а буџети су потрошни и нису развојни, што и јесте основни проблем са којим ми у БиХ живимо – закључује он.