Само у ресторанима и хотелима за непуне три године потрошили смо преко 130 милиона КМ, а промет у овим угоститељским објектима стално расте.
Тако је, према подацима Завода за статистику, у дјелатности припреме и послуживања хране и пића током 2016. забиљежен промет од скоро 41 милион марака, лане 45,5 милиона, а за 9 мјесеци ове године преко 43,7 милиона КМ, и то без ПДВ-а.
Промет у угоститељству у Српској је, генерално, далеко већи, с обзиром на чињеницу да званичном статистиком нису обухваћени предузетници.
То значи да, упркос прилично лошем стандарду многих грађана, сектор угоститељства ради пуном паром, односно, да грађани штеде на многим ставкама, али не и на одласку у кафану или ресторан.
Није тешко израчунати да смо, само током прошле године, на храну и пиће у предузећима која се баве угоститељством потрошили таман толико пара колико је довољно да се исплати преко 53.000 просјечних плата, односно више од 124.000 просјечних пензија.
Мало и двије плате
А једној четворочланој породици са двије плате из реалног сектора, кад измире све обавезе, за прехрану мјесечно остане 400 КМ. То значи да дневно на храну могу да потроше око 13 КМ, односно нешто више од једне марке по оброку.
С друге стране, око 25 одсто домаћинстава у Српској није у прилици да бар сваки други дан има неки месни, пилећи или рибљи оброк или вегетаријанску замјену. По статистичким подацима, у РС има 49.805 сиромашних домаћинстава, чија су мјесечна примања до 362 марке, те 126.043 сиромашних појединаца.
Међутим, изгледа да, ма како скромно да живимо, за кафану ипак мора да се нађе нешто пара, што потврђују и пуне кафане и ресторани, чак и у самом шпицу радног времена.
Менталитет
Економисти објашњавају да не треба много да чуди то што, у времену кризе, у ресторанима и кафанама спискамо десетине милиона марака.
– Кафане и ресторани су мјеста где се често воде пословни разговори и склапају послови. Међутим, поред пословних људи и оних чији су џепови дубљи, муштерије угоститељских објеката су и незапослени и студенти. Једноставно, такав смо народ, да ћемо штедити на неким пречим стварима само да бисмо отишли у кафић – објашњавају економисти.
У Удружењу угоститеља Српске поручују да кафане и кафићи, ипак, ни приближно не раде као прије.
– Прошла су златна времена кад су гости “обртали” по неколико тура, не гледајући које пиће колико кошта. Данас двије особе по два сата сједе уз два чаја или двије кафе, и то је то. Међутим, наш менталитет је такав да ћемо радије потрошити коју марку у кафани, него на нешто друго, можда корисније. У угоститељским објектима се упознајемо, дружимо, склапамо послове, славимо славе… Такође, људи се најчешће управо у кафанама једни другима жале на тежак живот – истиче предсједник овог удружења Жељко Татић.
Милијарда за цигарете
Током десет мјесеци ове године у БиХ је увезено вина у вриједности око 23 милиона марака, јаких алкохолних пића преко четири милиона и пива готово 105 милиона КМ. По количини испијене кафе грађани БиХ константно су у самом врху многих листи, без обзира на то што је ријеч о прилично скупим навикама.
Према анализама агенција за истраживање тржишта, на кафу годишње потрошимо више од 160 милиона КМ. Статиситка показује да годишње купимо више од 265 милиона паклица цигарета, које нас коштају чак 1,1 милијарду КМ.
