Недељко Чубриловић и Споменка Стевановић, у намјери да изврше пуч у странци и преузму ДНС од Марка Павића, мјесецима су обмањивали чланство и јавност Републике Српске, што и даље чине иако су искључени из странке, сазнајемо од извора у ДНС-у.
Добро упућен саговорник из врха ДНС-а открива нам да се све одвијало по унапријед утврђеном сценарију који је смишљен неколико мјесеци прије избора, када су Чубриловић и Стевановићка постали свјесни да губе корак са млађим, квалитетнијим и способнијим кадровима. Да би задржали своје доминантне позиције у ДНС-у и заштитили монопол који имају у “милионским политичко-финансијским комбинацијама”, Чубриловић и Стевановић кренули су у издају и пуч, лажи и обмањивање чланства ДНС-а.
Обманули су и Милорада Додика да би добили његову наклоност, што су дјелимично и успјели јер СНСД-у не одговара снажан и јединствен ДНС. Додик је прихватио “поклон” који су му издајници ДНС-а сервирали на тацни али је и он на крају схватио да су га преварили. Наиме, “завршни чин” кризе у ДНС-у није се поклопио са њиховим сценаријом, јер нису успјели да однесу превласт у ДНС-у, и њихово искључење из странке било је задовољење правде за све честите и вриједне чланове ДНС-а који су допринијели да ДНС на протеклим изборима освоји близу 100.000 гласова, тврди наш извор.
Наш саговорник објашњава које су све лажи, обмане и замјене теза изашле из кухиње Чубриловића и Стевановићке у протеклих неколико мјесеци:
– Прича о наводној тајкунизацији ДНС-а је класична замјена теза у циљу обмањивања чланства и грађана. Највећи тајкуни у ДНС-у управо су Недељко Чубриловић и Споменка Стевановић и њихово богатство мјери се милионима марака. Њима смета Милан Радовић, који је неспорно финансијски веома моћан човјек, али он је свој капитал стекао у реалном сектору као власник једне од највећих банака у БиХ, док су они обогатили од политике. А сви знају на који начин се стиче богатство у политици, каже наш саговорник.
– Наметање приче да Чубриловић и Стевановић као оснивачи странке покушавају да сачувају изворни ДНС-а од бахатих придошлица је још једна замјена теза, јер су управо њих двоје у посљедњих неколико година на јавне функције постављали своје људе који су тек пристигли у ДНС. Најбољи примјер је помоћник министра за водопривреду у Влади РС Чедомир Стојановић који је прво постављен на ту функцију па тек онда се учланио у ДНС. Преко њега су Чубриловић, Стевановић и њихов потрчко из Бијељине Милан Дакић, згрнули милионе од послова у водопривреди. Истог тог Стојановића сада су у договору са СНСД-ом поставили за в.д. директора Рудника и термоелектране Угљевик, пошто је претходно смијењен Ђорђе Поповић, дугогодишњи члан ДНС-а.
– Највећа лаж од свих које су измислили Чубриловић и Стевановић јесте прича да поједини чланови ДНС-а нису радили за заједничке кандидате Милорада Додика и Жељку Цвијановић. При томе су као “мангупи” означени управо они који највише сметају, они који су бројем гласова на изборима показали да су бољи и способнији од њих. Ситуација на терену је управо другачија. Ако се пажљиво анализирају резултати избора у појединим изборним јединицама, општинама и градовима, долази се до занимљивих закључака. На примјер, у Бијељини, гдје је Чубриловићев пулен Милан Дакић апсолутни господар избора, Жељка Цвијановић је имала 5.000 гласова мање него коалиција СНСД-ДНС-СП када су у питању листе за НСРС. Уосталом, без гласова ДНС-а ни Жељка Цвијановић ни Милорад Додик не би побиједили на овим изборима. Па, нису ваљда за њих гласали гласачи СДС-а, ПДП-а, НДП-а или муслимани, додаје високо позиционирани члан ДНС-а.
– Јавно тумачење статута ДНС-а од стране Споменке Стевановић, Борана Босанчића и још неких Чубриловићевих послушника пуно је неистина, а медији које СНСД држи под контролом форсирају такве вијести, и то уз искривљивање чињеница. Ако је њима толико стало до статута, права и ДНС-а, зашто су мимо одлуке клуба посланика ДНС-а у НСРС предложили Чубриловића за предсједника НСРС. Тиме су показали колико им је стало до ДНС-а а колико до личних интереса. Или, на примјер, нема шта распуштени бањалучки одбор ДНС-а да прихвата или не прихвата одлуку о њиховом распуштању. То је искључиво право Предсједништва и Главног одбора странке. Што се тиче ДНС-а, у Бањалуци као руководство сада постоји само повјереништво које треба да формира нови градски одбор.
– Тумачење Споменке Стевановић да Павић води ДНС ка опозицији, је још један неспретан спин. То је последњи покушај обмане чланства, с циљем да се већина опредјели за њу и Чубриловића. То је на неки начин и уцјена, јер рачунају да могу да уцјене чланове ДНС-а њиховим радним мјестима или функцијама и позицијама на којима се налазе. Предсједник ДНС-а јавно је рекао да ће наставити разговоре са СНСД-ом о учешћу о власти и да ће органи ДНС-а након тога одлучити јесмо ли позиција или опозиција. То зависи од става СНСД-а а не од жеља Недељка Чубриловића, Споменке Стевановић и других који више нису чланови ДНС-а. На крају, уколико ДНС и оде у опозицију, наставиће да постоји и бори се за остварење својих програмских циљева, док ће они заувијек остати упамћени као издајници.
(nula49.com)
