Према подацима Министарства цивилних послова, Босна и Херцеговина је у посљедњих 20 година остала без више од 80.000 држављана, што значи да у БиХ више нема становника величине једног града.
Демографи упозоравају да је проблем јер држава остаје без радног и репродуктивно способног становништва, које се одлучује за држављанство друге земље најчешће из економских разлога или егзистенцијалних проблема, пише Радио Слободна Европа.
Према подацима Министарства, највише грађана из књиге држављана се исписало 2003. године и то око 9.000. У наредним годинама број одрицања држављанстава се смањивао, да би се 2016. године ситуација поново промијенила, од када се бар један грађанин БиХ дневно одрекне свог држављанства.
– Сматрамо да је релативно повећање особа која су се у 2016. години одрекла бх. држављанства углавном посљедица ажурирања евиденција у земљама Европске уније (ЕУ), које се спроводи као једна од безбједоносних мјера према мигрантима. У питању су највише наши грађани који су у земље Западне Европе одселили за вријеме или непосредно након рата у БиХ и који се до сада нису одрекли свог држављанства, а по закону су то морал да то ураде – објашњава помоћник министра Милан Зјајић.
Особе које се одричу држављанства нису дужне да кажу друге разлоге осим чињенице да већ имају или им је загарантовано стицање држављанства друге државе.
Међутим, најчешћи разлози одрицања држављанства су, у ствари, право на некретнине, олакшано путовање, олакшано студирање у иностранству, или радно-правни статус.
Мирза Омеровић који у Аустрији живи од 2003. године, бх. држављанства се одрекао прије неколико година из, како каже, чисто практичних разлога.
– Искрено, није то била лака одлука, али кад реално погледамо ствари, ја у Бечу живим 15 година и много ми је лакше са документима државе у којој тренутно радим. Са друге стране, морамо схватити да аустријски пасош нуди много више могућности. Ја сада могу много више да путујем, могу да живим или радим било гдје у Европи, тако да сам у једном тренутку схватио да мени пасош БиХ, у ствари, није ни потребан, иако бих највише волио да имам оба држављанство – казао је Омеровић.
Такса коју грађанин БиХ мора платити, уколико се жели одрећи држављанства је 800 марака (око 407 еура), а уколико се врши путем дипломатско-конзуларне мреже БиХ у иностранству, плаћа се и конзуларна такса.
Према подацима Министарства, током 2017. године на име такси уплаћено је, скоро 1,5 милиона марака (око 764.500 еура).
– Цијели поступак, укључујући све таксе и исписнице из БиХ које сам морао да извадим, мене су коштале око 5.000 марака (више од 2.500 еура), а сам прелазак са једног на друго држављанство трајао је двије године. Ипак, није ми жао. Кад се сјетим како су ме на словеначкој граници са пасошем БиХ малтретирали, а како им сада само махнем руком – то је непроцјењиво – објашњава Омеровић.
Демограф из Сарајева Хасан Золић сматра да ситуација гдје се људи све више одричу бх. држављанства нимало не изненађује, али да у земљи гдје више људи умире него што се рађа, то може представљати проблем, пише Радио Слободна Европа.
– Ово је и де фацто и де јуре исељавање, јер ако људи траже промјену држављанства, они се вјероватно више никада неће вратити у БиХ, нити ће вратити своје домицилно држављанство. Оно што је најболније је што су то радно активне и репродуктивно способне особе, а кад такве особе заувијек напуштају земљу. знате ко у тој земљи остаје – каже Золић.
Према мишљењу стручњака, споразум о двојним држављанствима са земљама у Европи сигурно би допринио да се грађани Босне и Херцеговине не одричу свог држављанства у оволиком броју.
За сада споразум о двојним држављанствима БиХ је потписала са Србијом, Хрватском и Шведском, док су у најави покушаји успостављања споразума са Црном Гором и Турском.
Према подацима Министарства цивилних послова БиХ, остале земље у Европи нису изразиле спремност да са БиХ потпишу споразум о двојним држављанствима.
(srpskainfo.com)
