Бирачки одбор је најважнија, али уједно и наслабија карика изборног система у БиХ, јер чланове одбора именују странке. Ниједна изборна превара не може да прође ако бирачки одбор ради свој посао, легитимише и надзире изборни поцес, но у БиХ често није тако.
Наш саговорник био је члан бирачког одбора у неколико изборних циклуса у једном херцеговачком граду. Највеће преваре, каже, дешавају се уколико странка поред свог члана у бирачком одбору врбује симпатизере, или је, пак у договору с неком другом странком, што је много чешћа појава. На бирачком мјесту треба окренути главу, услуга ће бити враћена на неком другом мјесту за гласање.
“Да, они се то договоре, да додијеле председника бирачког мјеста и два члана. Довољна су три од пет чланова. Та два члана која буду уз председника, један је задужен за бирачки списак, односно легитимацију бирача, други за додјелу листића”, открива саговорник Н1.
А како то изгледа у пракси, даје примјере:
“Тако да су долазили момци, само про форме су показивали личну карту, а потписивали за неку другу особу, гдје им је члан бирачког одбора задужен за контролу показао прстом гдје ће се потписати и које име и како се зове тај бирач. Они се само потпишу, узму листић и убаце. Обично дође њих, од пет до десет одједном, да загужвају да буде непримијетно. Организују се. Момци који слабије буду у граду, па су непримијетни, тако могу да раде, гласају за неког другог. С једног краја, на други крај општине”.
“Фазон је био да се потпише за двије особе. Већ спремни листићи, дају се једној особи. Тако ови што потписују, то ураде за двоје, узму два листића, тамо их попуне. Нико то не примјећује, посебно за ове парламентране изборе, јер имамо велику листу за кантон па ови листићи за остале нивое се не примјећују. Листићи који су већ спремни за двије особе, дају се једној особи. На последњим изборима 2014. године доносили су велике лимене кутије, сад су пластичне, унутра је већ било убачено 300 одрађених гласова”, наглашава саговорник Н1.
Један од начина да се помогне одређеној страни је да листић на коме су гласови противничке стране, буде проглашен неважећим. Више је начина за то.
“Да су дјевојке које имају дуге нокте, или уграде вјештачке нокте, под тај нокат откину дио хемијске оловке, има мало мастила у њој и када броји листиће само то прилепи на нокат то је непримјетно. Када листа, она га пошара, постаје неважећи. Шта мислите када се изброје ти листићи на бирачком мјесту, па онда касније када Општинска изборна комисија заврши слично, колико се странке могу оштетити на такав начин? То ЦИК не уважава када се прави приговор, јер се види само да је пошаран, они аутоматски напишу да је неважећи листић”, додаје саговорник Н1.
Ове године посебно је велики притисак на бираче од којих се тражи да сликају свој глас заједно са личном картом. Иако члан бирачког одбора има право да задржи и личну и мобилни, то се у прошлости ријетко дешавало.
У малим мјестима могућност контроле је много већа, па се на бираче врши притисак да на бирачко мјесто изађу у тачно одређено вријеме, како би се могло контролисати гласање..
И да не заборавимо мртве, обично излазе на бирачка мјеста пред крај гласања.
“Иако су спискови прочишћени, велики број мртвих гласа. Доведе неку бабу, у пола седам пред затварање и заокружи за кога треба, коју нико никада није видјео. Но она гласа са 65 година за ону која има близу 100”.
Шта раде посматрачи, питамо, наш саговорник каже сједе са стране. Ако нешто и примијете и побуне се, председник бирачког одбора може да их замоли да напусте просторију, што се често дешавало.
Барем на мјестима на којима је наш саговорник био члан бирачког одбора, полиција никада није реаговала, нити је било ко одговарао за кршење изборног процеса.
(N1)
