U zaseoku Smajinci kod Srpca, u Republici Srpskoj, srećno i zadovoljno živi osmočlana porodica Zorana i Slavice Đukić. Drenka, Duška i Dragana pomažu majci u kući, ali i ocu na farmi i njivi.
.jpg)
Kada bi mladi bračni parovi razmišljali kao 49-godišnji Zoran Đukić i njegova tri godine mlađa supruga Slavica, iz zaseoka Smajinci, kod Srpca, o problemu nataliteta u ovoj opštini ne bi se pričalo. Za sada, ovaj bračni par ima šest kćerki, ali se na tome, po svoj prilici, neće zaustaviti. Nadaju se da će dobiti i sinove.
– Izabranicu svoga srca upoznao sam u Srpcu kada je imala 15 godina i video sam da se dopadala i drugim momcima. Kada je napunila 17 godina, a ja 20, nisam smeo više da čekam da stupimo u brak. Još za vreme zabavljanja, maštali smo o mnogo dece, a uzori su nam bili moj deda Vaskrsije, koji je imao sedam sinova i tri kćeri, i njen deda Mihajlo, sa šest sinova i dve ćerke – priča Zoran, bivši ratni komandant 2. bataljona Srbačke lake brigade i bivši odbornik i predsednik SO Srbac.
Sada se bavi tovom pilića u vlastitoj farmi kapaciteta 20.000 komada u jednom turnusu.
– Prvo dete Danijelu rodila sam 1990. godine. Mislili smo da će biti sin i planirali smo da mu damo ime Dušan po Zoranovom ocu. Početno slovo D zadržali smo kod davanja imena sledećim ćerkama Drenki (25), Duški (24), Dragani (18), Dunji (4) i Divni, koja se rodila 22. februara ove godine. U podizanju dece mnogo mi pomažu starije ćerke, tako da smo složna i srećna porodica – kaže majka Slavica.
Zoran kaže da su razmišljali da stanu kada se rodila četvrta kćerka, ali se u životu ne može baš sve predvideti.
– Kada je supruga ostala u drugom stanju sa petim detetom, tada sam doneo čvrstu odluku da kao hrišćanin neću dozvoliti abortus, jer je to čedomorstvo a to sam saopštio i mojim ćerkama, da se u životu tako ponašaju. Ja sam ponosan na sve njih, jer ne samo da dobro uče i pomažu majci u kući već i meni u farmi i na njivi, jer voze traktor i rade sve poljske poslove, čime se ne mogu podičiti mnoge porodice sa sinovima.
Najstarija kćerka Danijela je završila Ekonomski fakultet i radi u Ljubljani, Drenka je diplomirala na Prirodno-matematičkom fakultetu, udata je i radi u srbačkom Vodovodu, Duška će uskoro biti profesor biologije i već radi u OŠ Sitneši, Dragana je u trećem razredu Gimnazije u Srpcu, a četvorogodišnja Dunja sada ima živu lutku Divnu, od koje se ne odvaja – kaže Zoran i dodaje da nikada od države nije koristio dečji dodatak i da mu je žao što se stimulisanje rađanja ne sprovodi kao na primer u Izraelu, gde porodice sa sedmoro dece uživaju sve blagodeti ovog sveta.
Gimnazijalku Draganu zatekli smo kako hrani bebu Divnu na flašicu i kaže da su ona i sestre navijale da majka rodi još jednu ćerku, jer bi u suprotnom sva pažnja bila usmerena prema bratu, a one bi se osećale zapostavljenim.
NA BABINE SA PRASETOM I POGAČOM
Prilikom posete ovoj porodici imali smo priliku da vidimo jedan od starih dobrih običaja. Na babine je stigla Zoranova sestra Zora sa mužem Miloradom Vojvodićem, ćerkama Vesnom i Veliborkom, zetovima Nebojšom i Željkom i njihovo petoro dece. Sa sobom su doneli pečeno prase i pile, pogaču, pitu sirnicu, ogromnu tortu sa natpisom “Divna” i druge đakonije. Našla se tu i harmonika, a prva pesma bila je “Ti si ćerko tatin sin”, što je mami Slavici nateralo suze na oči.
(novosti.rs)
