Građani će na ovim izborima birati tri člana Predsedništva BiH, poslanike u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH i Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, poslanike u Narodnu skupštinu Republike Srpske, kao i poslanike u skupštine deset kantona Federacije BiH
Federacija BiH i Republika Srpska ulaze u završnicu kampanje uoči opštih izbora koji će biti održani u nedelju 4. oktobra. Izborna tišina počinje u subotu u 7 časova i traje do zatvaranja biračkih mesta.
Građani će na ovim izborima birati tri člana Predsedništva BiH, poslanike u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH i Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, poslanike u Narodnu skupštinu Republike Srpske, kao i poslanike u skupštine deset kantona Federacije BiH.
U Centralnom biračkom spisku nalazi se 3.414.364 registrovanih birača, uključujući 48.074 birača registrovanih za glasanje izvan BiH, putem pošte ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH. Dijaspora, međutim, predstavlja jedan od najznačajnijih, ali i nedovoljno iskorišćenih političkih potencijala države, ocenjuju analitičari.
Za različite nivoe vlasti nadmetaće se čak 75 političkih stranaka, 29 koalicija i četiri nezavisna kandidata. Veliki broj političkih subjekata ukazuje na snažnu konkurenciju, ali istovremeno potvrđuje i duboku fragmentiranost političke scene uoči izbora. Izborni prag koji će morati da pređu je – tri odsto.
Prema oceni analitičara, kampanja je protekla u uobičajenim aktivnostima, bez većih tenzija, masovnih okupljanja i TV duela.
Stvarno pitanje predstojećih izbora, navode analitičari, nije samo ko će pobediti na izborima, već hoće li nakon izbora biti moguće formirati funkcionalnu vlast.
I dok se čeka na otvaranje birališta, primena nove tehnologije na izborima i probno glasanje izazvalo je opštu konfuziju u javnosti. Centralna izborna komisija organizovala je probno glasanje, kako bi se birači upoznali sa procedurom, ali je na mnogim biračkim mestima i “proba” doživela fijasko, jer su na imaginarna birališta stigli skeneri, ali ne i listići.
Mnogi se, sa razlogom, plaše kako će izgledati izborni dan. Iz Centralne izborne komisije poručuju da ukoliko zakaže nova tehnologija i kvar bude trajao duže od dva sata, prelazi se na stari način glasanja.
“Ukoliko se pokvari uređaj za identifikaciju ili skener, to će se zameniti. Ukoliko kvar bude trajao duže od dva sata i ukoliko se ne može zameniti skener, prelazimo na ručno glasanje kako je i bilo”, rekao je nedavno Vlado Rogić, član Centralne izborne komisije BiH.
Navode da je definisano i šta su čija zaduženja u slučaju kvara uređaja. Za to su zaduženi predsednik biračkog odbora ili njegov zamenik i tehničar, odnosno operater, a procedura zamene podrazumeva isključivanje starog uređaja, prebacivanje USB stika iz starog u novi uređaj i uključivanje tog novog uređaja u struju.
Nakon toga novi uređaj traži PIN za vanredne situacije, a u slučaju odbijanja tog PIN-a, biće neophodno kontaktirati kol centar.
Posle pravilno unesenog PIN koda, uređaju će biti potrebno minut-dva da se ponovo pokrene, a prema uputstvu koje su dobili operateri, podaci sa USB stika sa starog uređaja odmah će biti prebačeni na novi uređaj.
Sve ovo potrebno je uraditi u roku od dva sata, a u slučaju da to ne bude moguće, birači će biti pozvani da glasaju kao i ranije i da se glasački listići ubacuju u glasačku kutiju.
Zamenik glavnog urednika “Glasa Srpske” Žarko Marković objašnjava da ishod izbora za predsednika Republike Srpske ne treba posmatrati odvojeno od rezultata za Narodnu skupštinu, Parlamentarnu skupštinu BiH i srpskog člana Predsedništva BiH. Za veće promene na političkoj sceni, prema njegovim rečima, morali bi da se poklope rezultati na više nivoa.
“Trka za predsednika jeste bitna, ali to ne mora da znači da, ako se tu dogodi nešto nepredviđeno iz ugla trenutno vladajuće koalicije koja očekuje pobedu na svim nivoima, to može da izazove ozbiljnije tektonske poremećaje. Morali bi da se poklope i neki drugi rezultati pa da dođe do ozbiljnijih promjena na političkoj sceni”, naglašava Marković za RTS.
Najviše pažnje, smatra Marković, privlači trka za predsednika Republike Srpske.
“Svi oni koji se bave izbornim procesom u Republici Srpskoj govore da će ta trka za predsednika Srpske biti ključna zato što predsednik ima to ovlašćenje da predloži mandatara za sastav buduće vlade. A kada jedna opcija ima predsednika, onda se najčešće događa da će ta opcija biti u mogućnosti da napravi i skupštinsku većinu”, objašnjava Marković.
Istraživač Studija bezbednosti Nikola Vujinović, s druge strane, ukazuje na nesuglasice unutar opozicije u RS i smatra da one utiču na njene mogućnosti da posle izbora formira vlast.
“Mi u poslednjim danima izborne kampanje imamo veliki sukob na strani opozicije u Republici Srpskoj. Srpska demokratska stranka (SDS) ima sukob sa svojim nekadašnjim partnerima”, kaže Vujinović za RTS i podvlači da kampanja ostalih kandidata za srpskog člana Predsedništva BiH nije toliko intenzivna.
Ambasador BiH u Srbiji Aleksandar Vranješ kaže da je zatražio informaciju od CIK BiH o načinu sprovođenja izbora u Ambasadi BiH u Beogradu, s obzirom na odluku ministra inostranih poslova BiH o povlačenju zaposlenih iz Ambasade BiH u Beogradu, a što za posledicu ima narušavanje integriteta izbornog procesa na ovom biračkom mestu, ali da do danas, kako navodi nije dostavljen odgovor.
Pozvao je Centralnu izbornu komisiju BiH da dostavi informacije, šta su preduzeli po pitanju kršenja izbornog zakona BiH od strane ministra inostranih poslova BiH.
(rt.rs)
