Turbulentna smjena generacija u vrhu oružanih snaga Ukrajine

No­vi na­čel­nik Ge­ne­ral­šta­ba Mi­ha­il Dra­pa­tij (1982) je­dan je od naj­i­stak­nu­ti­jih ko­man­da­na­ta mla­đe ge­ne­ra­ci­je, za­la­gao se za mo­der­ni­za­ci­ju obu­ke i ve­ću od­go­vor­nost sta­re­ši­na

Po­sta­vlja­nje ge­ne­ral-ma­jo­ra Mi­ha­i­la Dra­pa­ti­ja za no­vog vr­hov­nog ko­man­dan­ta ukra­jin­skih oru­ža­nih sna­ga ume­sto sme­nje­nog Alek­san­dra Sir­skog do­šlo je u tre­nut­ku ka­da je Ukra­ji­na, pre­ma ta­mo­šnjim iz­vo­ri­ma, po­vra­ti­la 700 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra svo­je te­ri­to­ri­je. „Pre­da­jem na­sled­ni­ku voj­sku ko­ja ne sa­mo da dr­ži od­bra­nu već je i u ofan­zi­vi”, na­pi­sao je Sir­ski na „Te­le­gra­mu”.

Ka­ko pod­se­ća­ju me­di­ji, Dra­pa­tij je 2024. po­sta­vljen na me­sto ko­man­dan­ta Ukra­jin­skih Har­kov­skih zdru­že­nih sna­ga, u vre­me ka­da su Ru­si, u ro­ku od ne­de­lju da­na, za­u­ze­li ne­kih de­se­tak ta­mo­šnjih na­se­lja. Na ovom me­stu ostao je do ju­na 2025. ka­da je pod­neo ostav­ku pre­u­zi­ma­ju­ći na se­be od­go­vor­nost zbog uspe­šno­sti ru­skih na­pa­da na vi­še po­li­go­na za obu­ku voj­ni­ka u Ukra­ji­ni. Upr­kos ostav­ci, Ze­len­ski ga je dan ka­sni­je ime­no­vao za ko­man­dan­ta zdru­že­nih sna­ga.

Mi­ha­il Dra­pa­tij (1982) je­dan je od naj­i­stak­nu­ti­jih ko­man­da­na­ta mla­đe ge­ne­ra­ci­je u ukra­jin­skoj ar­mi­ji. Ka­ko sto­ji u nje­go­voj bi­o­gra­fi­ji, za­vr­šio je Har­kov­ski in­sti­tut ten­kov­skih sna­ga, is­ta­kao se to­kom su­ko­ba u Don­ba­su 2014, a u vre­me ru­ske ofan­zi­ve 2022. oba­vljao je vi­še ko­mand­nih du­žno­sti, po­seb­no u Her­son­skoj i Har­kov­skoj obla­sti. Za­la­gao se za mo­der­ni­za­ci­ju obu­ke, ve­ću od­go­vor­nost sta­re­ši­na i flek­si­bil­nost u ko­man­do­va­nju. No­si­lac je naj­vi­ših ukra­jin­skih od­li­ko­va­nja. Sma­tra se za pred­stav­ni­ka no­ve ge­ne­ra­ci­je ko­man­da­na­ta sa ve­li­kim is­ku­stvom ste­če­nim na fron­tu.

Dra­pa­tij se već ne­ko vre­me na­la­zi na ru­skim po­ter­ni­ca­ma zbog uče­šća u na­pa­di­ma na Do­njec­ku i Lu­gan­sku na­rod­nu re­pu­bli­ku iz­me­đu 2017. i 2018. go­di­ne, ka­da su u vi­še od 70 na­vra­ta bom­bar­do­va­na ta­mo­šnja na­se­lja, a ko­jom pri­li­kom je po­vre­đe­no i ubi­je­no vi­še od 150 ži­te­lja.

Pro­me­na u vr­hu ukra­jin­ske voj­ske de­si­la se na­kon vi­še­dnev­nih pro­te­sta u Ki­je­vu i dru­gim ve­li­kim ukra­jin­skim gra­do­vi­ma, a ko­je su or­ga­ni­zo­va­li gra­đa­ni i voj­ni ve­te­ra­ni ne­za­do­volj­ni ne­dav­nom sme­nom Mi­ha­i­la Fjo­do­ro­va sa me­sta mi­ni­stra od­bra­ne. Po­me­ni­mo i op­tu­žbe ko­je je Fjo­do­rov upu­tio na rad po­je­di­nih voj­nih zva­nič­ni­ka, pa i sa­mog Sir­skog, tvr­de­ći da on „de­li dr­ža­vu” i da „mno­ge pro­ble­me gu­ra pod te­pih”.

Stra­ni po­sma­tra­či sprem­ni su sto­ga da po­sta­vlje­nje Dra­pa­ti­ja ob­ja­šnja­va­ju bor­bom ge­ne­ra­ci­ja u ukra­jin­skim oru­ža­nim sna­ga­ma. Na­i­me, na­kon sme­ne Fjo­do­ro­va i ne­za­do­volj­stva ko­je je tim po­vo­dom iz­bi­lo, ne­sum­nji­vo ja da Ze­len­ski na ne­ki na­čin po­ku­ša­va da smi­ri gra­đa­ne. ali i da ne na­ru­ši svo­ju kon­cep­ci­ju vo­đe­nja ra­ta pro­tiv Ru­si­je. Ve­ru­je da će u to­me us­pe­ti, is­tu­ra­ju­ći u pr­vi plan mla­đi ka­dar, isto­vre­me­no se osla­nja­ju­ći na ge­ne­ra­le ko­ji su se do­ka­za­li još u so­vjet­ska vre­me­na.

To­kom pro­te­kle ne­de­lje, hi­lja­de lju­di u Ki­je­vu i dru­gim gra­do­vi­ma iza­šlo je na uli­ce da pro­te­stu­ju ne­za­do­volj­ni ko­me­ša­nji­ma u naj­vi­šim voj­nim vr­ho­vi­ma. Voj­ni ve­te­ran Dmi­tro Ko­zja­tin­ski je u ob­ja­vi na dru­štve­nim mre­ža­ma čak za­pre­tio „otvo­re­nim na­ci­o­nal­nim pro­te­sti­ma”, uko­li­ko zah­te­vi de­mon­stra­na­ta ne bu­du is­pu­nje­ni.

„Raz­u­me­mo lju­de ko­ji iz­no­se svoj stav… Stav dru­štva je sa­slu­šan”, iz­ja­vio je Ki­ril Bu­da­nov, šef pred­sed­nič­kog ka­bi­ne­ta, i po­zvao gra­đa­ne da osta­nu mir­ni. „Si­tu­a­ci­ja oko naj­no­vi­jih unu­tra­šnjih pro­me­na iza­zva­la je sna­žne emo­ci­je”, na­pi­sao je u uto­rak.

Ne tre­ba ni sum­nja­ti da će se ovi do­ga­đa­ji od­ra­zi­ti i na sve one na fron­tu ko­ji sva­ko­dnev­no stre­pe od ra­znih na­pa­da, što ra­ke­ta­ma što dro­no­vi­ma na nji­ho­ve ku­će i rad­na me­sta. Oni naj­bo­lje ose­ća­ju u ko­jem prav­cu se kre­će rat, i nji­ho­va ve­ra u po­vra­tak Ukra­ji­ne na svo­je gra­ni­ce uve­li­ko se tu­ma­či kao ne­mo­gu­ća mi­si­ja.

Ja­sno je i da Ukra­jin­ci ko­ji su si­gur­nost na­šli van gra­ni­ca ze­mlje, a ta­kvih je bez­ma­lo 20 mi­li­o­na, sve vi­še shva­ta­ju da bi im po­vra­tak na ve­kov­na og­nji­šta do­neo sa­mo no­vi ko­šmar. Nji­ho­va ve­ra u obe­ća­nu im po­be­du ubr­za­no ble­di. Ne sa­mo zbog raz­vo­ja si­tu­a­ci­je na ra­ti­štu , već i usled či­nje­ni­ce da se me­nja i ras­po­lo­že­nje onih ko­ji su im ne­se­bič­no pru­ži­li uto­či­šte.

Ovo se po­seb­no od­no­si na ve­li­ke evrop­ske ze­mlje; Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju, Ne­mač­ku, Fran­cu­sku…, u ko­ji­ma na ukra­jin­ske iz­be­gli­ce sve če­šće gle­da­ju kao na op­te­re­ću­ju­ći fak­tor u po­ku­ša­ji­ma da sta­bi­li­zu­ju sop­stve­ne eko­no­mi­je i iz­bo­re se sa ubr­za­nim gu­bit­kom rad­nih me­sta. Mno­gi su, na­i­me, shva­ti­li da je nji­ho­va sud­bi­na uve­li­ko u ru­ka­ma onih ko­ji vo­de evrop­ske dr­ža­ve i to či­ne bez ja­sne kon­cep­ci­je i mo­guć­no­sti osla­nja­nja na stra­te­škog part­ne­ra na za­pad­noj stra­ni Atlan­ti­ka.

U me­đu­vre­me­nu u Ukra­ji­ni opo­mi­nju: „Pro­tiv­nik pa­žlji­vo pra­ti sva­ki naš unu­tra­šnji ne­spo­ra­zum, sva­ki naš ko­rak, i sa­mo če­ka da poč­ne­mo me­đu­sob­no da se glo­ži­mo. Pa­ro­le u tom smi­slu ni­šta ne­će pro­me­ni­ti. Istin­ski rad, a ne jav­no ne­za­do­volj­stvo, do­ne­će po­be­du”.

Ili, ka­ko je na­pi­sa­la 44-go­di­šnja slu­žbe­ni­ca Ta­tja­na Ma­ka­ren­ko: „Rat se me­nja, po­treb­ne su nam no­ve ide­je i lju­di ko­ji su sprem­ni i ko­ji mo­gu da ih spro­ve­du. Če­sto se na­vo­di da ’ma­la so­vjet­ska ar­mi­ja’ (ukra­jin­ska) ne mo­že da po­be­di ’ve­li­ku so­vjet­sku ar­mi­ju’ (ru­sku). Tre­nu­tak je da pro­me­ni­mo ovaj na­ra­tiv i kre­ne­mo u no­vu vr­stu ra­ta”.

(politika.rs)