Немачки трговци приморани да ограниче продају јестивог уља на једну флашу по потрошачу. Италија 80 одсто сунцокретовог уља увози из Украјине, а у Милану векна хлеба тренутно кошта до осам евра по килограму.
У многим земљама Европске уније влада права јагма за основним животним намирницама. Светски медији преносе да Европу, две године после несташица изазваних пандемијом корона вируса, поново погађа панична куповина која је изазвана ратним сукобом у Украјини.
Рат на истоку Европе погурао је поскупљење хране на глобалном нивоу јер Русија и Украјина производе огроман део светских пољопривредних залиха.
„Фајненшел тајмс” наводи податке Удружења индустрије за прераду уљарица у Немачкој по којима се готово 90 одсто ланеног семена прерађеног у ЕУ увози. Ово Удружење процењује да ће рат у Украјини највероватније изазвати несташице јестивог уља и сточне хране, које ће се веома тешко заменити у кратком року.
Нови талас гомилања намирница убрзано празни рафове продавница у Немачкој, а на удару су брашно и сунцокретово уље. У неким радњама нема ни тестенина.
Немачки трговци били су приморани да редукују продају јестивог уља у покушају да спрече још једну рунду гомилања залиха. Иначе, добро снабдевене пијаце имају „голе полице”, на којима се обично чувају брашно и јестива уља.
Немачки потрошачи се жале да им је било дозвољено да купе само једну флашу сунцокретовог уља.
„Молим вас, покажите солидарност, мислите на своје комшије и уздржите се од непотребних залиха”, написали су трговци испред супермаркета „Пени” у Франкфурту.
За разлику од почетка пандемије, када су Немци похрлили да купе тоалет папир, због рата у Украјини су опустошили рафове са сунцокретовим уљем и пшеничним брашном.
Русија и Украјина су највеће житнице Европе, а тиме и највећи извозници, па су Немци одмах кренули да праве кућне залихе брашна.
Немце посебно погађа повећање цене горива. Цена бензина се стабилизовала и тренутно за литар износи нешто више од два евра.
Немачка влада се засад одупире притисцима да пристане на европски ембарго на увоз нафте и гаса из Русије, јер је превише зависна од руске нафте.
„Питање ембарга на нафту није питање да ли желимо или не желимо, већ је питање колико зависимо од нафте”, рекла је синоћ новинарима немачка министарка спољних послова Аналена Бербок.
Цене хлеба, тестенина и меса већ расту у Италији, која увози велики део пшенице из источне Европе и 80 одсто сунцокретовог уља из Украјине, као и велике количине кукуруза који се користи за исхрану животиња.
У Милану векна тренутно кошта до осам евра по килограму, а у новембру је за њу требало издвојити у просеку 4,25 евра.
Италијани се жале да је хлеб, који је одувек био храна за сиромашне, постао „луксузна роба”. То је разлог што се грађани одлучују да праве залихе брашна како би могли сами да га испеку и уштеде новац.
„Упркос чињеници да сам вегетаријанац, нећу проповедати да сви то треба да буду. Али, хајде да кажемо овако, јести мање меса био би допринос борби против Путина,” рекао је немачки министар пољопривреде Џем Оздемир.
Шеф дипломатије ЕУ Ђозеп Борељ позвао је недавно Европљане да мање користе систем грејања, како би пресекли пупчану врпцу са Русијом.
Бумеранг ефекат санкција Запада према Русији Аустрија покушава да превазиђе, између осталог, правећи хлеб у конзерви. Век трајања овог хлеба, који је мешавина више врста житарица, најмање је десет година.
(politika.rs)
