Криза изазвана пучем у Нигеру почиње да се шири ван граница ове афричке земље, изазивајући све веће назнаке надолазећег великог рата у региону.
Након што су неке земље региона захтијевале повратак свргнутог предсједника Мохамеда Базума на власт, сусједне земље Буркина Фасо и Мали оштро упозоравају на мијешање у унутрашње послове Нигера.
Представници прелазних влада Буркине Фасо и Малија изразили су солидарност с народом Нигера, који је одлучио да преузме контролу над својом судбином и сувереношћу пред историјом. Упозорили су да би свака војна интервенција против Нигера била третирана као објава рата њима, што би могло имати катастрофалне посљедице и дестабилизовати цијели регион.
Ситуација је ескалирала након што су лидери пуча у Нигеру свргнули предсједника Базума због лошег управљања и незадовољства његовим одговором на пријетње група повезаних с Ал Каидом и ИСИС-ом. Овај државни удар је седми војни удар у западној и централној Африци за мање од три године, и он је изазвало хитну осуду међународне заједнице, укључујући Афричку унију, Сједињене Државе, Уједињене нације, Европску унију и друге силе.
Регионални западноафрички блок ЕЦОВАС увео је санкције Нигеру, укључујући прекид свих финансијских трансакција и замрзавање националне имовине. ЕЦОВАС такође разматра могућност употребе војне силе како би се власт вратила Базуму, који се тренутно налази у својој кући у Нијамеју, главном граду Нигера.
Поред Буркине Фасо и Малија, Гвинејски предсједник Мамади Думбуа, који је такође дошао на власт државним ударом, изразио је неслагање са санкцијама ЕЦОВАС-а, укључујући могућност војне интервенције.
Што се тиче ЕЦОВАС-а, ова регионална алијанса има искуства у војним интервенцијама. Деведесетих година прошлог вијека, алијанса се умијешала у дешавања у Либерији током грађанског рата, једног од најкрвавијих сукоба у Африци – тамо су слати мировњаци из Нигерије. ЕЦОВАС је 2017. године интервенисао у Гамбији како би спријечио претходника новог предсједника Јахју Џамеа да поремети транзицију власти, доводећи око 7.000 војника из Гане, Нигерије и Сенегала.
У међувремену, нове власти Нигера оптужиле су Француску да покушава организовати војну интервенцију у земљи. Антифранцуско расположење међу демонстрантима подршке пуча довело је до напетости испред Амбасаде Француске у Нијамеју, гдје су демонстранти изражавали незадовољство према Француској и извикивали пароле подршке Русији, показујући тако антизападна осјећања.
Париз је најавио евакуацију француских и европских држављана из Нигера због недавних акција против Амбасаде Француске. Сједињене Државе и Француска посљедњих година пружале су војну и хуманитарну помоћ Нигеру у борби против екстремизма, будући да је ова земља била француска колонија до 1960. године.
Ситуација у Нигеру постаје све напетија, док међународна заједница покушава спријечити даље ескалације сукоба. Очекује се да ће даљи развој ситуације имати значајан утицај на регионалну стабилност и сигурност у западној и централној Африци.
(nezavisne.com)
