spot_img
spot_img

„Njujork tajms”: isporuka tenkova otkrila sve probleme evropskih „bonsai armija”

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Gotovo mesec dana nakon što su Berlin i evropski saveznici doneli odluku o slanju tenkova nemačke proizvodnje „leopard” u Ukrajinu, zapadni saveznici ne otkrivaju kada će i da li će uopšte svi ti tenkovi biti isporučeni.

Pojedine države otkrile su da tenkovi u njihovim vojnim skladištima zapravo ne rade ili nemaju neophodne rezervne delove, evropski lideri su naišli na otpor u sopstvenim oružanim snagama, dok su pojedine vojske morale da vrate penzionisane vojne instruktore kako bi oni obučili Ukrajince da rukuju starijim modelima „leopard” tenkova, piše „Njujork tajms”.

Isporuka tenkova Ukrajini izbacila je na površinu problem koji su evropske zemlje godinama ignorisale: verujući da rat većih razmera u Evropi nije moguć, one nisu investirale dovoljno u odražavanje i obnovu sopstvenih oružanih snaga.

Problemi sa nedostatkom naoružanja pojavili su se i ranije kod slanja municije. Ipak, postali su očigledni kada su Nemačka i njeni saveznici uspeli da skrpe tek dva tenkovska bataljona, koji ukupno čini svega 62 vozila.

Mnoge zemlje koji su do pre samo nekoliko nedelja najglasnije lobirale za slanje „leoparda” u Ukrajini, sada su počele da se dvoume. I pored toga što evropske države raspolažu sa oko 2.000 „leoparda”, one do sada nisu pokazale spremnost da Kijevu pošalju više od nekoliko desetina tih tenkova, prenosi RT.

Nemačka je ponudila 18 tenkova, Poljska još 14, ali nakon toga brojevi počinju da opadaju.

„Naravno, neke zemlje su ih isporučile, ili su rekle da će to učiniti, ali mnoge to još uvek nisu”, rekao je nemački ministar odbrane Oskar Pistorijus na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

„To me iznenađuje. Očigledno da postoje neke države, koje neću sada imenovati, a koje žele da kriju iza Nemačke. One kažu: mi bi voleli da ih pošaljemo, ali nije nam dopušteno. Ali kada smo im dopustili, nisu učinili ništa,” izjavio je Pistorijus.

Jedna od takvih zemalja je Finska, u čijem su se parlamentu mnogi nadmetali oko toga ko će se glasnije založiti za slanje „leoparda” u Ukrajinu. Helsinki je prošle nedelje najavio da će Kijevu poslati tri vozila za čišćene mina, ali ne i „leoparde„, kojih Finska ima oko 200.

I druge nordijske zemlje koje su se zalagale za slanje „leoparda”, poput Švedske, naišle su na neočekivane probleme: Dok su njihovi političari spremni da žrtvuju svoje naoružanje u korist Ukrajine, njihove vojske to nisu.

Evropske zemlje, koje su decenijama uživale u blagodetima posthladnoratovske “mirovne dividende”, drastično su smanjile svoju potrošnju na naoružanje, dok su na ratove gledali kao na „pojave iz prošlosti”. Osiromašene, evropske vojske pokušavaju da sačuvaju ono malo naoružanja što im je ostalo.

U centrali NATO-a, evropske vojske često nazivaju i „bonsai armijama”, aludirajući na minijaturno ukrasno japansko drveće.

SAD su godinama pritiskale evropske saveznike da povećaju potrošnju na odbranu, a nakon ujedinjenja Krima sa ostatkom Rusije 2014. godine države članice NATO-a su se obavezale da će do 2024. godine dostići ugovorenu obavezu trošenja dva odsto BDP-a na odbranu.

To obećanje je do danas ispunilo tek devet od 30 članica NATO-a, a čak 13 njih, među kojima je i Nemačka, na odbranu troše manje od 1,5 odsto.

Mnoge druge evropske zemlje sada uviđaju da i one imaju slične probleme.

Španija, koja raspolaže sa 108 tenkova “leopard”, jedna je od prvih zemalja koja je od Nemačke tražila dozvolu za njihovo slanje u Ukrajinu. Ali oni su otkrili da je veliki broj njih u jako lošem stanju, kao i da ih je potrebno remontirati, za šta će biti potrebno nekoliko meseci.

Španski premijer Pedro Sančez je, nakon pritiska iz Berlina, ipak poklekao i rekao da će njegova zemlja umesto prvobitno najavljenih 6, u Ukrajinu poslati „čak” 10 tenkova.

Poljska, koja ima u najmanju ruku komplikovane odnose sa Nemačkom, bila je glavni zagovornik slanja “leoparda” Ukrajini, a u jednom trenutku su čak i zapretili da bi mogli da ih pošalju i bez dozvole Berlina. Kao i Nemci, oni raspolažu sa oko 200 „leopard” tenkova, ali su prihvatili da pošalju samo 14.

Holandija, Nemačka i Belgija pokrenule su zajedničku inicijativu za renoviranje i slanje 150 modela tenkova “leopard 1” u Ukrajinu do kraja godine. Jedan nemački general je, ipak, tokom obuke ukrajinske vojnike u Nemačkoj ranije ove nedelje rekao da su u vojsci bili primorani da od penzionisanih vozača tih tenkova zatraže da se vrate i pomognu u obuci ukrajinskih snaga.

 

 

 

(politila.rs)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img