Командант руских трупа на јужном фронту, ако се тако могу назвати делови Украјине северно од Крима, сигурно ће постати миљеник генералштаба у Москви.
За разлику од руских трупа које нападају ка Харкову и Кијеву, јединице са Крима су оствариле успех на сва три правца напредовања. Заузети су Херсон и што је још важније, мост преко Дњепра. Под контролом је Мелитопољ, а механизовани клинови су ушли у Енергодар, јужно од Житомира и преузели контролу над, другом по величини, нуклеарном централом у Европи .
Трупе код Херсона слободно могу да зауставе напредовање, јер је само њихово присуство на десној обали Дњепра натерало украјинске трупе у области Миколајва и Одесе на повлачење ка северу. Међутим, јединице код Мелитопоља могле би да остваре пресудну улогу у актуелном сукобу, а то је да са леђа блокирају украјинске трупе на линији фронта ка Доњецку и натерају их на предају. Тако би украјинска војска могла да остане без најбољих јединица. Досадашње борбе одвијале су се ван те области, а јединице су остале на својим местима у очекивању напада из Луганска и Доњецка. Чак и када је почео сукоб, оне се нису изместиле због опасности да их руско ваздухопловство уништи у повлачењу . Да су Украјинци изашли из ровова и заклона вероватно би се поновиле слике повлачења ирачке војске из Кувајта 1991.године када су амерички јуришни авиони уништили најбоље јединице Садама Хусеина.
Упоран и до сада веома успешан отпор Украјинаца око Харкова сугерише да су они из тог правца очекивали руски напад. Украјинска војска се добро држи и код Сумија, који је опкољен са три стране. Руси ту користе чак и балистичке ракете од којих је један погодила украјинску касарну у месту Охтирка, где су настрадале десетине војника. Од касарне је остао само кратер.
Иако су руске десантне трупе још у првих 48 часова сукоба стигле надомак Кијева, напредовање је ту и стало. Јединице које су се спојиле са трупама на аеродрому Антонов код Гостомеља, ту су и остале. Како су саопштили западни медији, позивајући се на америчке сателитске снимке, колона дугачка више десетина километара блокирана је због саобраћајног колапса и недостатка горива.У међувремену, појавили су се и снимци са аедодрома Антонов, на којем је у украјинском гранатирању уништен највећи авион на свету Ан-225 „Мрија“. Око хангара се, наиме, виде десетине уништених руских камиона, који су били паркирани као под конац. Просто је неразумљиво да се у сред борбених дејстава праве такви пропусти. Украјинска артиљерија је имала координате,а Руси технику нису разместили.
Због застоја у напредовању на том правцу, једна механизована колона је кренула на југозапад, у обухват Кијева, да се тако изразимо, са леђа. На другој страни, хеликоптерским десантом су трупе пребачене преко великог језера на Дњепру, северно од Кијева. Да ли је руска војска на том правцу остварила неки напредак, још није познато, али на друштвеним мрежама су се појавили снимци десанта, односно хеликоптера који лете веома ниско, тик изнад воде. Украјинска одбрана успела је да обори неколико хеликоптера који, како се види на снимку, уз велики пљусак нестају у води, али оно што и сами Украјинци признају јесте храброст руских пилота који настављају да лете праволинијски, упркос опасности да и они буду погођени и оборени.
До нових вести са ратишта или преговарачког стола, остаје питање зашто руска војска прави исте грешке као у рату у Чеченији. Упорно шаље механизоване јединице у градове, где су немоћне без заштите пешадије. У брзом напредовању, линије снабдевања су остављене без заштите и техничке подршке. Покварена техника остављена је дуж пута коју украјинско становништво уништава. Широм света је постао познат снимак камиона са ПВО системом „панцир“ који је запаљен, уз коментар да га Украјинци не би уништили да су знали да вреди више милиона евра.
(politika.rs)
