spot_img
spot_img

Да ли је Европа уморна од помоћи Украјини и санкција Русији

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Ђузеп Борељ је признао да неке чланице посустају због мера уведених Москви, али је поручио да је потребно објаснити грађанима важност укидања зависности ЕУ од руских енергената

Масовни суботњи протести у Чешкој против драстичног скока трошкова живота повезаних с подршком владе у Прагу Украјини, озбиљно су упозорење европским владајућим гарнитурама да досадашња политика помоћи Украјини и санкције Русији озбиљно угрожавају стандард њихових грађана. Окупљања 70.000 Чеха у Прагу најавило је врућу јесен у европским престоницама, иако зима још није ни дошла.

Бриселски званичници су свесни да санкције Русији изазивају урушавање економије чланица и да је на првом месту забринутости међу њиховим становницима питање трошкова живота, али и даље позивају на јединство на путу блокаде руских енергената. Један од транспарената у Прагу је гласио „за Украјину све најбоље, а нама саветују по два џемпера”.

„Чешкој је потребна чешка влада. Фијалина влада је можда украјинска, можда бриселска, али дефинитивно није чешка”, рекла је Зузана Мајерова Захрадникова, шефица посланичке групе „тробојних”.

Демонстранти су захтевали смањење пореза, укидање санкција Русији и престанак испорука оружја Украјини. Формулисани су и захтеви против НАТО-а и Европске уније.

Чешки премијер, чијој је петостраначкој коалицији дан раније потврђено поверење у парламенту, оценио је протесте као античешке и као последицу наседања на руску пропаганду. Ипак, то је само политичка оцена која и даље није одговор на угрожавање егзистенције Чеха. Гласање у парламенту је покренула опозиција због тога што је инфлација достигла 18 одсто и међу највишим је у ЕУ. Митинг су организовали десничари и комунисти, а придружиле су им се и присталице бившег премијера Андреја Бабиша, и ма колико их медији називали маргиналним групама, бројни чешки аналитичари, па и сами министри, упозоравају на ризике од могућих нереда.

Чешка јесте једна од држава која тражи европску подршку у ограничењу цена енергената, али се чини да мало ко верује у изводљивост ове мере. Новинар „Блумберга” је написао да је то на нивоу захтева његових пријатеља да од власника паба траже ограничење цене пива. „Док ми седимо за шанком и чекамо да он спусти цену пива, видимо да други пију његово пиво у енормним количинама и постају све веселији”, написао је он у свом тексту.

Захтевајући ванредни састанак енергетског савета ЕУ због, до сада незабележеног, повећања цене струје, чешки министар индустрије Јозеф Сикела је пре неколико дана рекао да је Европа направила велику грешку поводом питања енергената и да је таква одлука била наивна. Док немачки канцелар Олаф Шолц каже да ће „свакако прегурати ову зиму”, лидер највеће немачке опозиционе партије ЦДУ Фридрих Мерц није тако оптимистичан у погледу будућности. Он сматра да ће се Немачка суочити са потпуним нестанком струје у зиму 2023. уколико од 1. јануара, како је планирано, затвори своје нуклеарне електране. У Келну је у недељу одржан митинг на којем су демонстранти захтевали прекид подршке Украјини и укидање санкција. Овај протест је у појединим немачким медијима оцењен као митинг на којем се углавном чуо руски језик. Али од 16 немачких савезних држава њих 12 је констатовало да су после пријема око милион избеглица из Украјине капацитети попуњени и да је пријем блокиран. Чешка је почетком прошлог месеца такође зауставила пријем јер је до тада издала око 400.000 дозвола грађанима Украјине.

Белгијски премијер Александар де Кро својим грађанима обећава десет тешких зима за прелазак на нове изворе енергије. Улазак у „оштру зиму” са порастом цена хране и енергената, несташицом грејања за домове и индустрију, најавила је британска премијерка Лиз Трас. Британска полиција се већ спрема за пораст криминала изазваног економским шоковима и финансијском нестабилношћу. Француски новинар, стручњак за економске теме, Франсоа Ленгле, пре три дана је рекао за РТЛ да су приходи Русије од извоза енергената порасли захваљујући западним санкцијама и да се Москва „купа у новцу – не упркос него захваљујући санкцијама које су подигле цене”. Он је рекао да су европске земље Русији од почетка рата платиле 86 милијарди евра и да је то 3.700 евра сваке секунде.

Шеф европске дипломатије Ђузеп Борељ је јуче признао да су неке чланице уморне од санкција против Русије, али је као једину меру навео да је потребно објаснити грађанима важност укидања зависности ЕУ од руских енергената. Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен ће 14. септембра изнети идеје за ограничење цене енергената, али председник Европског савета Шарл Мишел тврди да нема времена за губљење и да ЕК не може да чека њен говор него да одмах треба решити питање цене руских енергената.

Лидер италијанске Лиге, Матео Салвини, има конкретно решење. Он предлаже да ЕУ створи „економски штит” за грађане као што је учињено за кризу изазвану вирусом корона. Салвини је у недељу позвао ЕУ да плати компензацију за трошкове настале због антируских санкција. „Рат се наставља, трезор Руске Федерације се заиста пуни, а Међународни монетарни фонд потврђује да ће до краја године Русија прикупити још 227 милијарди евра”, каже Салвини и додаје да санкције очигледно не утичу на руску економију.

Грађани не верују својим владама

Најновије истраживање агенције „Југов” у Француској, Немачкој, Пољској и Уједињеном Краљевству показало је да грађане највише брине висока инфлација због тренутне енергетске кризе која би могла да подстакне социјалне немире, протесте и штрајкове. Већина испитаника у све четири земље изјавила је да су забринути због социјалних немира у наредним месецима, а у Француској је четворо од њих десет рекло да желе да се врате протести „жутих прслука”.

Европљани осећају утицај енергетске кризе. Једна од пет испитаника је изјавио да повлачи своју уштеђевину, док је сваки десети рекао да прескаче оброке. Европљани у четири земље имају мало поверења у способност својих влада да се изборе са кризом. Такође, утврђено је да, иако људи генерално не верују ниједној политичкој странци да може да се носи с кризом, опозиционе странке, укључујући популисте, остварују напредак. У Великој Британији је поверење у Лабуристичку партију било 20 поена више него у конзервативце, а у Француској је Национални покрет странка којој се највише верује. У одвојеном истраживању у Аустрији 40 одсто анкетираних се изјаснило за укидање санкција Русији јер је изазвало раст цена, а после дуго времена поверење расте аустријској десничарској Слободарској партији.

 

 

 

(politika.rs)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img