Након више од две године жестоке борбе против пандемије короне у Кини, „пао” је Шангај, и то од најблажег облика вируса, што је можда једина добра вест у затвореном граду.
То збуњује грађане, али и САД, које су дигле глас због драконских мера које су до јуче обухватале и раздвајање заражене деце од родитеља. Кина им је поручила да, када је реч о сузбијању пандемије, добро знају шта раде. А оно што сада раде заснива се на плану да, можда и већ у мају, потпуно искорене вирус. Процењују да је боље да живе извесно време под строгим правилима, него да ноншалантност према корони плаћају животима.
Од првог званичног затварања дела града, привредног центра Пудонг, прошле су скоро три недеље. Масовно тестирање људи (26 милиона становника) готово је свакодневно. Живот се одвија онлајн. Школска настава, послови, набавке обављају се искључиво од куће, што функционише глатко – осим набавке хране.
Власти су првобитно хтеле да град затворе у две етапе. Прво Пудонг, а потом и Пухи (река Хуангпу раздваја ове две регије) – на по четири дана. Међутим, 31. марта уследио је модел који подразумева закључавање у свакој згради на 14 дана ако се међу станарима појави позитивни случај. Без могућности изласка, изузев када треба урадити тест.
Ако се случај заразе појави у блоку, комшијама првих седам дана нема напуштања зграде, а осталима из краја су дозвољене шетње у оквиру блока. У превентивној варијанти могућ је излазак по кварту, али ако се у међувремену неко разболи, следи карантин од 14 дана.
Иако је тешко критиковати град који је функционисао пуне две године, док је свет живео под кључем, тешко је прихватити да се у часу када се свет отвара Шангај убаци у овај режим.
Брачни пар из Србије, Марина и Милош Љешевић, годинама живе у Шангају, одакле су с неверицом пратили вести о Европи која се крила од вируса међу четири зида, а сада ево ни они не излазе из стана.
„Поготову што су симптоми оболелих махом асимптоматични. Смртних случајева нема и, колико нам је познато, 90 одсто становништва је вакцинисано. Власти се строго држе политике нулте толеранције”, каже Марина Љешевић за „Политику”.
Њихов комшија разболео се 7. априла, што значи да се претходних седам дана које су провели затворени ресетује и рачунање 14 дана изолације почиње од када је забележен поменути позитиван случај. Дакле, они ће, ако се нико у згради у међувремену не зарази, моћи да изађу напоље после 21 дана. До тада могу да оду да се тестирају, за шта је потребно свега десетак минута.
Затварање је изазвало озбиљне проблеме што се тиче набавке хране. Овај брачни пар устаје пре шест како би се домогао намирница. Нашу саговорницу, која куповину воћа назива својеврсном битком, насмејала је илустрација, настала овим поводом, на којој Марвелови јунаци, крвави и у модрицама, држе у рукама краставац и патлиџан.
„Снашли смо се тако што храну набављамо преко групних наруџбина – купује цео блок или зграда. Влада је делила пакете поврћа и меса, пиринач и јаја. Ми живимо у централном делу града, а верујем да су они по ободима у незавиднијој позицији због доставе”, прича Марина и истиче да је рад од куће изузетно добро организован.
Људи су због специфичних услова рада ангажовани у скраћеном радном времену, а плате нису смањене.
„Много људи ради онлајн. Добар део послодаваца понудио је рад од куће или комбиновани модел и по окончању пандемије. Наша фирма учинила је све да такав систем перфектно функционише. Када систем ради, онда се и не буните због оваквих мера. Општи утисак је да грађани верују у оно што ради држава. Они који се буне опет не желе да људи умиру због неодговорног понашања”, објашњава Марина.
Оно што код многих изазива страх јесте да буду у „карантину у оквиру карантина”.
„То значи да буду смештени у халама, где је прилично неусловно. Многи збијају шале и на тај рачун говорећи да ће тамо макар имати обезбеђена три оброка, а не да бију битке с достављачима”, каже наша саговорница.
Ова ситуација утиче на економију Шангаја, светског финансијског и трговачког центра – града с највећим БДП-ом у Кини. Влада покушава да ублажи штету планом да отвори продавнице и апотеке. Предузетнике смештене у објектима у државном поседу ослобађају плаћања закупа на три месеца. Огромну штету трпе и велике светске компаније.
Марина нам се, уочи објављивања овог текста, јавила да саопшти лепе вести: број заражених опада, градске власти убеђене су да ће остварити зацртани циљ – динамична нула без преминулих.
„Бићемо поносни ако успемо у томе – без изгубљеног живота. До тада стрпљиво виримо кроз прозор”, каже Марина.
(politika.rs)
