spot_img
spot_img

Хероји са Кошара и Вудро Вилсон добијају споменике у Београду

spot_img
spot_img

Београд ће добити споменик којим се одаје почаст припадницима Војске и Полиције Републике Србије, који су учествовали у борби на караули Кошаре 1999. године.

Одборници Скупштине Београда донијели су данас одлуку и о подизању споменика некадашњем америчком предсједнику Вудроу Вилсону, за шта је иницијативу поднио предсједник Републике Србије Александар Вучић у својству грађанина. Образовани су и одбори за подизање ова два споменика.

Замјеница предсједника Скупштине града и предсједница Комисија за споменике и називе тргова и улица Андреа Радуловић концизно је представила кључне тачке иницијативе.

– Александар Вучић је у свом образложењу навео да је предсједник Вудро Вилсон био велики пријатељ српског народа и то је беспоговорно тачно. Захваљујући предсједнику Вилсону, српска застава се вијорила на Бијелој кући. Подршка предсједника Вилсона није била само симболичне природе, његови ставови и међународно заузимање за српски народ били су од велике важности за тада ратом разорену Србију – истакла је Андреа Радуловић.

Локација коју је Вучић предложио у иницијативи има вишеструку историјско-културолошку симболику. Истоимени булевар Вудроа Вилсона, чији ће централни дио красити споменик 28. предсједнику САД-а, избија у непосредној близини Савског трга, који се прије Другог светског рата звао Вилсонов трг.

Друга одлука односи се на споменик којим се одаје почаст припадницима Војске и Полиције Републике Србије који су учествовали у херојској борби на караули Кошаре 1999. године, у парк шуми “Бенцион Були” на Дедињу.

– Прошло је 20 година након страшних догађаја који су се одиграли 1999. године. Подизањем споменика одали бисмо пошту и исказали непролазну захвалност и сјећање на све који су несебично ризиковали или дали живот за своју отаџбину. Битка на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана, однијела је 108 живота подофицира, официра, резервиста и добровољаца. У бици на Кошарама учествовало је око 1 500 припадника Војске Југославије и борбе су трајале све до 14. јуна 1999. године и Кумановског споразума. Јунаци са Кошара оставили су неизбрисив траг у нашој историји и нашим животима. Њихова љубав и пожртвованост за земљу у којој живе и за коју се боре, остаће као заоставштина за будуће генерације. Вјеровали су у слободу и за њу су се борили – рекла је Андреа Радуловић.

 

 

 

 

(blic.rs)

spot_img
spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img