Мехмед Селимовић рођен је на данашњи дан, 26. априла 1910. у Тузли, а преминуо послије дуже болести 11. јула 1982. године у Београду. Један је од најзначајнијих југословенских писаца, ранга европских класика друге половине XX вијека.
7. ЗАВРШИО У ЗАТВОРУ 1942.
До почетка Другог свјетског рата радио је као професор гимназије у родној Тузли. Прве двије године рата живио је у Тузли, гдје је био ухапшен због сарадње са Народноослободилачким покретом, а у мају 1943. године прешао је на ослобођену територију. Тада је постао члан Комунистичке партије Југославије и члан Агитпропа за источну Босну, потом је био политички комесар Тузланског партизанског одреда. Године 1944. прешао је у Београд, гдје је обављао значајне политичке и културне функције.
6. МЕША ОД 1946.
У литератури се јавио као приповједач. Године 1946. у београском часопису “Наша књижевност” објавио је своју прву приповјетку “Пјесма у олуји”. Од тада своје књижевне радове потписује са Меша.
Прву књигу приповједака “Увријеђени човјек” објављује у Сарајеву 1947. Његове ране књиге приповједака нису побудиле знатнију пажњу.
5. ПРОФЕСОР И ДИРЕКТОР
Послије рата једно вријеме је радио као универзитетски наставник у Сарајеву. Потпом обавља низ високих дужности у култури. Био је директор Босна-филма, директор Народног позоришта и главни и одговорни уредник у издавачком предузећу Свјетлост у Сарајеву.
Због пригушеног сукоба са тадашњим политичким руководством у БиХ, манифестованог појединачним гестовима, изјавама и написима, напушта Сарајево и прелази у Београд 1971. године, након што је пензионисан.
4. “ДЕРВИШ И СМРТ” О БРАТУ
За свој роман “Дервиш и смрт” Селимовић је рекао да је роман о његовом брату. Баш је тај роман Мешина једва чујна побуна против друштва и атак на себе због кукавичлука и ћутања када је о његовом брату била ријеч. Наиме, и Меша и његов брат у Другом свјетском рату борили су се на страни партизана, и у рату стекли многе почасти. Негдје пред сам крај рата Мешин брат је оптужен за крађу и пријеки суд га је по кратком поступку осудио на смрт. Меша се због тога никада није жалио Партији. (Осуђени несрећник узео је из неке напуштене куће кревет, да његова супруга, која је тада била пред порођајем, не би спавала на поду).
3. СРБИН ИЗ МУСЛИМАНСКЕ ПОРОДИЦЕ
“Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредјељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом”, написао је Селимовић новембра 1976. у писму Српској академији наука и уметности.
2. ДВИЈЕ ЋЕРКЕ ПРОФЕСОРКЕ
Са супругом Дарком, која је прекинула студије да би се удала за њега, Меша има двије ћерке Јасенку и Машу. Није им бранио да пишу, али није их ни претјерано подржавао. Једна је професор енглеског, а друга професор српског језика у пензији.
1. ВЕЛИКИ НАВИЈАЧ ЗВЕЗДЕ
“Мој отац је био велики навијач Црвене звезде, један од оних ‘највећих’. Једном приликом, тачније, први пут, он је са својом другарицом, а истовремено и другарицом моје маме дошао на вечеру у кућу Селимовића. Након вечере, деда је примјетио да се мој тата због нечега не осјећа лагодно.
Питао га је: “Шта је, млади господине, зашто сте се тако узврпољили?”
Оцу је било непријатно, али је превалио преко усана да за десет минута почиње нека Зведина утакмица, вјероватно веома важна у том тренутку. А дедин одговор је био: “Јао, стварно, па што не кажете”.
“Ето, спорт их је зближио, а мој тата је тада први пут и упознао моју маму”, испричао је Мешин унук Никола Момчиловић, телевизијски редитељ.
(mondo.ba)
