spot_img
spot_img

“Ево ти телефон да се смириш”: Дјецу нам васпитавају телефони

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Сведоци смо да је све више родитеља који децу “умирују” тако што им дају мобилни телефон. То је лоше из више разлога, а стручњаци упозоравају и да сваки осми дечји клик води ка филмовима за одрасле и сличном, непримереном садржају.

Сигурно сте “милион” пута били сведоци дечјег немирлука, који родитељи “реше” тако што детету дају мобилни телефон да се смири. А само неколико кликова је довољно да од “примиреног”, дете дође у опасност – филмова за одрасле, педофила, видео-материјала који промовише насиље.

Ана Мирковић са Института за дигиталне комуникације објашњава за РТС где “чуче” те опасности и зашто је погрешно да уместо родитеља, децу васпитава телефон.

“Може бити опасно на много начина. Прво, Светска здравствена организација даје препоруку да деци млађој од 18 месеци не дајемо приступ уређајима који су повезани на интернет јер није добро за њихово здравље.

Потом, деци дајемо у руке уређај који их веома лако, на један клик, може повезати са било којом особом на свету, а сви знамо да немају све особе увек добру намеру.

Такође, деца врло лако могу доћи до садржаја који су веома непримерени њиховом узрасту, ту пре свега мислим на порнографске садржаје. Истраживања показују да је једна од осам претрага на интернету које деца направе – еротског садржаја, а да чак 79 одсто младих непримерени садржај гледају на интернету, код куће.

Уколико родитељи не учествују у активностима деце на интернету, уколико се не интересују и правовремено не реагују објашњењима, саветима, питањима – проблем може бити веома велики”.

Стручњаци већ неко време упозоравају да деца све касније проговарају, између осталог и због претераног коришћења мобилних телефона, а и када проговоре, речник им је прилично сиромашан. Хоће ли због интернета, комуникације у симболима, стикерима, гифовима… деца “заборавити” да причају?

“Дигитална комуникација јесте најдоминантнији вид комуникације данас, а да ли ће деца заборавити да причају никако не зависи од интернета, већ од родитеља и породице. Као што рекох, уколико интернет користимо адекватно, можемо о њему говорити као најважнијој цивилизацијској тековини која нам је донела огромну количину информација, знања, могућности да се повежемо са ким желимо, када желимо и колико желимо.

Уколико препустимо интернету да нам брине о деци, васпитава децу и усађује им животне вредности – имамо проблем енормних размера. И није до интернета, до нас је”.

Сви знамо да деца усвајају понашање родитеља. Ако виде одрасле да су непрекидно на телефону, очекивано је да ће и они исто радити.

“Највећа је наша одговорност. Родитељи су увек узори својој деци и то не на нивоу мудрих савета, већ живљења вредности које им сугеришемо и којима их учимо. Морамо им сопственим примерима показати оно што промовишемо као важност”.

Телефони су ту и колико год се трудили да склонимо децу од тога, малтене је немогуће. Када је дете спремно за мобилни телефон и коришћење интернета?

“Та граница је индивидуална, неко раније сазрева, некоме треба више времена. И када сте у озбиљним годинама, одређене информације могу врло негативно утицати на ментално здравље, а интернет је преплављен различитим садржајима – од најинформативнијих, наједукативнијих, најкориснијих, до бизарних, морбидних и врло агресивних.

Друштвене мреже су као доњу границу узраста својих корисника дефинисале 12 и 13 година и рецимо да је то период када деца могу са више промишљања, критичности и аналитичности да приступају информацијама које могу пронаћи на интернету”.

Ипак, Мирковићева истиче да изложеност непримереним садржајима, некритичко дељење врло личних информација, ступање у контакт са непознатим особама о чијој намери деца не знају ништа, представљају само неке од лоших страна интернета.

“Добре стране су то што имамо фантастичну платформу за учење и стицање нових знања и искустава, као и за комуникацију са блиским, драгим и инспиративним људима. У зависности од тога у коју сврху користимо интернет, зависи и какав ће утицај на квалитет нашег живота имати. Мислим да није утврђена веза између прекомерног коришћења интернета и агресије, али свакако може постојати корелација између конзумирања агресивног садржаја и агресије”.

Шта се дешава са децом којој родитељи ограничавају употребу интернета? Да ли они бивају на неки начин изопштени из друштва? Како објаснити детету да не вреди мање уколико није на нету као и његови другари?

“Савети стручњака су да се не ограничава време које дете проводи на интернету, већ да се дете усмерава да то време користи на конструктивне и сврсисходне начине. Да учи, истражује, вежба адекватну комуникацију, развија критичко мишљење. Деца која нису на интернету, а посебно нису на друштвеним мрежама, јесу на неки начин изопштена из друштва јер су врло често теме за дискусију међу вршњацима управо садржаји са друштвених мрежа”.

 

 

 

 

(rts.rs)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img