Уочене грешке: Закон о акцизама различит на три језика

Посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ поједине законе из сета закона у вези с акцизама усвојили су у различитим текстовима на српском, хрватском и језику бошњачког народа. Тачније, закони на хрватском језику и језику бошњачког народа разликују се од текста закона написаног на српском језику.

Наиме, у Закону о измјенама закона о систему индиректног опорезивања у српској верзији текста недостају ријечи “на посебном подрачуну”, а које имају у верзијама на хрватском језику и језику бошњачког народа.

- Реклама -

Конкретно у том члану закона говори се о расподјели наплаћених прихода од путарине који се воде на “посебном подрачуну” код Централне банке БиХ, која ће се утврдити по методологији коју пропише Управни одбор ЦБ БиХ посебним актом.

Други спорни чланови налазе се у Закону о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода у којем на хрватском језику и језику бошњачког народа недостају ријечи “на посебне подрачуне отворене у Централној банци Босне и Херцеговине”, а које се налазе у закону на српском језику.

У истом том закону на хрватском језику и језику бошњачког народа пише да “резерва се рачуна као сума поврата за сљедећи дан”, док у закону на српском језику пише “резерва се рачуна као сума поврата за сљедећи радни дан”.

О овом проблему направљена је и службена забиљешка у Одјелу за израду и објављивање правних аката, али по свему судећи проблем неће бити отклоњен и закони ће бити објављени у различитом тексту.

“Да постоје разлике у језичким варијантама упознала сам секретара Представничког дома Марина Вукоја 12. децембра, а секретара Дома народа Бојана Нинковића 18. децембра. Након тога секретари су ми рекли да се закони припреме и пошаљу на објаву идентични какви су дошли од стране предлагача”, пише у службеној забиљешци коју је потписала Мира Шкрба-Томић, шефица Одјељења за израду и објављивање правних аката Парламентарне скупштине БиХ.

Представнички дом 15. децембра усвојио је сет закона о акцизама, што је обавеза преузета Реформском агендом и један од услова за повлачење средстава од ММФ-а и међународних кредитора као што су ЕБРД, ЕИБ и Свјетска банка.

 

 

 

 

(nezavisne.com)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime