spot_img
spot_img

Пси луталице у Брчком: Ко је заказао?

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Проблем са великим бројем паса луталица у насељу Илићка, али и на комплетној територији Брчко дистрикта, постаје све очигледнији.

Бројна обраћања грађана нашој редакцији, али и јасно примјетан већи број паса луталица на улицама нашег града, јасан су показатељ тога да је овај проблем већ на забрињавајућем нивоу.

Поред напуштених паса, односно паса луталица, значајан проблем су и несавјесни власници паса. Регулативе које су на снази често се не поштују, па тако призор власника који пса шета без повоца није риједак у нашем граду.

О псима луталицама, могућим кривцима и најважније рјешењима, разговарали смо са предсједником МЗ Илићка и чланом Клуба љубитеља природе Брчко, Дамјаном Дунџићем.

“Свакодневно се сусрећемо са пријавама мјештана, а нама су руке везане јер смо на велики број упућених дописа увијек добијали исте одговоре, који се увијек своде на пребацивање одговорности на друге, посебно на Полицију и Ветеринарску инспекцију, који се наводе као једини по чијим налозима се склањају пси, у стању препуњености капацитета постојећег азила који функционише при ЈП Комунално,” каже нам Дунџић.

Он додаје да школу на Илићки похађа преко 400 ученика, а ускоро се очекује да са радом почне и обданиште, капацитета преко 100 дјеце, а број паса је толики да родитељи више не страхују од саобраћаја и других свакодневних ризика са којима се дјеца могу суочити, већ од паса.

“Замислите, у 21. вијеку, у граду са оволиким буџетом, са службама које су организоване на начин да се боре против проблема напуштених паса, са законском регулативом која ту област потпуно уређује, ми имамо проблем са напуштеним псима.
Намјерно кажем са напуштеним псима, јер се ту већином ради о бившим власничким псима, или њиховим потомцима,” додаје Дунџић.

Он додаје и да Закон о заштити и добробити животиња јасно каже да су “Имаоци паса и мачака дужни (су) да региструју псе и мачке у ветеринарској организацији која води регистар животиња, у року од седам дана од дана стицања власништва. Ради идентификације, све животиње трајно треба да буду означене, а имаоци паса и мачака дужни су да обаве трајно означавање паса и мачака помоћу микрочипа које изводи само ветеринар…”

Дунџић цитира и Правилник о идентификацији и вођењу евиденције паса, мачака и питомих вретица у БиХ, у коме стоји:”Сви пси који се налазе на теротирији БиХ, морају бити идентификовани и евидентирани у складу са овим Правилником и унесени у БП (базу података)… Идентификацију животиња, у складу са овим Правилником обављају ветеринарске организације којима је, ако то није прописано посебним прописима надлежних тијела, одобрено вршење ветеринарских послова и превентивних мјера у ветеринарству.”

Законско рјешење постоји, и у њему није проблем, сматра Дунџић. Неко је заказао у примјени истог.

Клуб љубитеља природе, иначе, ускоро планира кренути у сакупљање потписа за петицију којом ће тражити стриктну примјену закона, како би коначно почела што потпунија евиденција власничких паса.

Дунџић упозорава и да би, уколико надлежни не престану пребацивати одговорност са инспекције на полицију, са полиције на одјељења, са одјељења на јавна предузећа, и тако у круг, проблем могао и ескалирати.

“Када сутра неко самоиницијативно крене у рјешавање овог проблема, људи који бране своју дјецу ће бити покажњавани. Људи су кивни до мјере да би на улице излазили! Апелујемо на разум док не буде касно, јер узимање правде у своје руке никоме није у интересу,” закључује Дунџић.

 

 

 

 

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img