У разговору са младим Брчацима портал “Удар” имао је прилику примјетити да већина већ планира напустити државу по непосредном завршетку образовања. Према ријечима младих, на одлазак се одлучују јер овдје не виде перспективу. Према неким процјенама Брчко је у прошлој години напустило преко 3.500 људи.
Масовни одласци грађана а посебице младих у земље Европе, тренутно представља један од горућих проблема са којима се суочава Босна и Херцеговине. Управо ова проблематика представља извор забринутости многих јер уколико се настави БиХ ће веома брзо постати „земља старих“.
Иако БИХ, па тако да и Брчко дистрикт нема званичних података о броју становника који су напустили своју земљу, посебно младих људи, чињеница је да они у великом броју уназад неколико година одлазе. Према неформалним подацима, становници БиХ најчешће се исељавају у Њемачку (у ту земљу је само у вријеме ратних дешавања стигло више од 300.000 избјеглица из БиХ), а потом у Аустрију, Србију и Хрватску. Када су у питању скандинавске земље, босанскохерцеговачка дијаспора најбројнија је у Шведској.
Тренд исељавања данас не само да није заустављен него је у сталном порасту. На тај проблем указује и Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ.
„Млади људи одлазе не само зато што немају посла и не могу засновати породицу, већ све чешће говоре да амбијент и атмосфера у којој живе није оно у чему виде своју будућност“.
Градоначелник дистрикта Синиша Млилић, сматра да су радна мјеста оно што највише недостаје, а не само Брчком, већ и цијелој Босни и Херцеговини, па и региону, и да је због тога на цијелом овом простору изражен тренд одласка младих људи.
“Епидемија” исељавања младих људи и цијелих породица из Брчко дистрикта, једнако као и у остатку наше земље, наставља се и даље несмањеним интезитетом. Према неким истраживањима током једне школске године испише се и одсели у иностранство један цијели разред ученика. У разговору са младим Брчацима имали смо прилику примјетити да већина већ планира напустити државу по непосредном завршетку образовања. Према њиховим ријечима, на одлазак се одлучују јер овдје не виде перспективу. Према неким процјенама Брчко је у прошлој години напустило преко 3.500 људи.
„До посла је тешко доћи и овако, а и да се запослим радио би за минималац, што у сваком случају није ни приближно довољно да се обезбједи пристојан живот. Тренутно радим на дневницу, није ни то идеално али је барем нешто. Овдје немам перспективу, немам будућности, немам разлог да останем. Једини разлог који ме веже за ово мјесто је моја породица а и њима ћу више помоћи ако се запослим у иностранству“, рекао је за наш портал Немања Ђукић из Брчког.
Ставове смо чули и од оних који су напустили нашу државу.
Кристина Баришић, социјална радница с тренутном адресом у Аустрији за наш портал је изјавила: „Непостојаност будуцности је у овој држави била толико евидентна да још од завршетка средње школе сам знала да неће бити други пут него отићи негдје гдје ћу имати прилику испунити своје особне, обитељске и пословне успјехе. Непотизам, корупција, цјелокупно социјално и економско стање и јос много чимбеника за мене су представљали једноставно превелике препреке, јер моја личност и стање ума нису ишли у истом правцу као и стање у БиХ“.
Своју државу и даље воли, како каже, много је овдје постигла, али да би остварила своје животне циљеве била је приморана исту и напустити. Кристина се тренутно се бави социјалним радом при Црвеном крсту Стеиермарк на одјелу интеграција.
Превентивне активности Владиног и невладиног сектора у Брчко.
Сви битни актери у Брчком, на челу са градоначелником, слажу се да је један од главних разлога напуштања незапосленост. Како би незапосленост умањили, те превентивно дјеловали на миграције, барем када се говори о будућим нараштајима, Влада дистрикта је у протеклој години у сурадњи са невладиним сектором, тачније Омладинским центром „Вермонт“ по први пут радила на активностима Каријерног савјетовања и усмјеравања.
„Циљ Програма јесте помоћи ученицима да разумију и интерпретирају информације о тржишту рада и будућој каријери, да разјасне недоумице које имају у погледу професија или послова, да разумију своје способности и дефинирају своје ставове у погледу понуђених или жељених избора“, рекао је за УДАР Дамир Раденковић, директор Омладинског центра „Вермонт“.
Према његовим ријечима, квалитетно усмјеравање омладине о избору каријере је један корак напријед када се говори о превентивним активностима које за циљ имају задржати младе људе у Брчком. Највећи проблем како у Брчком тако и у БиХ представља хиперпродукција радног кадра за којим тренутно не постоји реална потреба на тржишту рада.
У Брчком је такођер активнан „Инфо хелп деск за повратнике, мигранте и социјалне категорије“ вођен од стране стручних лица који кроз теренски рад доприру до најугроженијих категорија са циљем превенције илегалних миграција.
„Кроз инфо хелп деск, настојимо допријети до оних који се налазе у најнеповољнијем положају. Из нашег искуства, социо-економска ситуација је та која најчешће утиче на одлуку ове популације да напусти оквире наше државе користећи се свим расположивим средствима“, наводи и Добрила Вуковић, психолог Инфо-хелп деск-а.
Проблем миграција, према свему судећи, из дана у дан узима све више маха. Према одређеним индикаторима, управо млади људи су ти који одлазе, што представља својствен разлог за забринутост. Епидемија такозване „бијеле куге“ већ је у поодмаклој фази, само је питање времена када ћемо и официјално стећи статус земље старих, чија омладина далеко од своје родне груде планира каријеру, породице и живот.
(portal-udar.net)
