spot_img
spot_img

Ковач медаља са одбојкашком позлатом

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Служити спорту, значи оплемењивати своју личност, ширити добро око себе и бити поштован и цијењен од околине.

Значи и радовати се успјесима и побједама , а туговати након пораза са својим пуленима, спотисткињама и спортистима, који су тек закорачили у спортске воде, онако неискварено и без икаквог интереса, како то знају бити дјечаци и дјевојчице у основној школи.

Вјерујемо да је ово имао на уму, иако му то није био превасходни циљ, професор Драго Давидовић када је кренуо у мисију учења најмлађих тајнама одбојкашког спорта.

Најприје је свој ентузијазам, своје слободно вријеме своје знање и своју опредјељеност да као наставник физичког васпитања омогућава здрав физички и психички развој својим ученицима, професор Давидовић искушавао док је тренирао пионире Јединства.

Ту причу је прекинуо рат. Није међутим прекинуо жељу и вољу тад већ 54-годишњег уваженог просвјетног радника да настави своју хуманистичку мисију. Тим прије јер је дјеци која су ни крива ни дужна, преживјела један страшни рат, требало понудити нешто чиме ће што прије заборавити преживљене страхоте.

Већ у прољеће 1996. године у оквиру Одбојкашког клуба „Јединство“, донесена је одлука да се формира женска екипа. Бригу о њој преузео је, а ко би други, до професор Давидовић који је заједно са Гораном Хаџићем и професором Мухаремом Скелићем радио са тек окупљеним пиониркама.

„Осим једног покушаја прије 1990-тих година кад је у нашем граду формирана женска одбојкашка екипа, а који је завршио неуспјехом, у Брчком је мушка екипа, с правом, била синоним за одбојку. Овог пута наш циљ је био да окупимо дјевојчице, да их одвојимо од улице и сјећања на ратне страхоте. Резултат је био у ко зна ком плану. Али десило се нешто што нико није очекивао. Како ће се касније испоставити појавила се веома талентована генерација дјевојака и након три године рада већ смо освојили шампионску титулу у Републици Српској. Остало спада у домен одобојкашке историје, коју веома успјешно граде и нове генерације „брчанских принцеза“ како смо назвали наше одбојкашице“, присјећа се почетака тих далеких година сад већ 83.годишњи професор Давидовић.

Поред рада са првим тимом професор Давидовић је истовремено сваке године окупљао нове генерације пионирки и са њима радио скоро свакодневно. Такав марљиви и стручни рад доносио је нове успјехе, медаље пехаре, стваране су све боље и боље одбојкашице.

Испод одбојкашког наковња професора Давидовића, исковано је безброј квалитетних одбојкашица, дјевојака, сад већ мајки и успјешних пословних жена.

Љубитељи одбојке који су суботом увече до посљедњег мјеста пунили гледалиште у проширеној Сали Техничке школе сјећаће се тадашњих наступа Сандре Митровић, Дијане Васић, Маје Иљић, Иване Васиљевић, Јелене Савић, Маре Савкић, Љубице Петровић, Маје Крсман, Бојане Панић, Даринке Стокановић, Гуњевић, Миљане Тривунић….одбојкашица у чијем се одбојкашком ткању јасно видио рад професора Давидовића (остале нека извине које нисмо поменули-нисмо се могли сјетити).

Његов рад са млађим селекцијама који је касније у сениорском саставу надограђивао Горан Хаџић, није могао проћи без интересовања јачих и познатијих клубова који су у својим редовима жељели да виде неку од одбојкашица из Брчког.

Захваљујући одбојци на школовање у САД су отишле Ивана Васиљевић, Маја Иљић, Јелена Марковић, Ана Марија Крајиновић, Пољашевић и Маја Ристић, гдје су обезбједили квалитетну егзистенцију. И све су прве одбојкашке потезе направиле код професора Давидовића.

Ништа мање у одбојкашком погледу нису успјешне ни Јелена Благојевић која се са репрезентацијом Србије окитила европским и свјетским златом те олимпијским сребром. Прве потезе у одбојци популарној „Дивцу“ , показао је Драго Давидовић.

Велики таленат исказала је и Јелена Млађеновић коју је пут из Брчког водио преко Србије, Француске, Румуније, Јужне Кореје.

Професор Давидовић прве тренинге држао је и Хелени Бабић, репрезентативки БиХ која је осим у Бимал Јединству наступала у Хрватској и Чешкој.

У једном тренутку прекинута је „љубав“ између ЖОК „Бимал Јединство“ и професора Давидовић. То није зауставило вољу некадашњег професора фискултуре у Економској школи, већ је наставио да ради оно што најбоље зна. Да окупља дјевојчице и да им преноси богато искуство и велико одбојкашко знање.

Од 2015.године у својој одбојкашкој школи, професор Драго је већ избрусио неколико одбојкашких талената. Међу њим предњачи Јована Ћирковић која је најприје прешла у београдски Партизан да би данас наступала у Румунији.

Њеним стопама је кренула и Хелена Исаиловић. И она је брчанске улице замијенила београдским булеварима и црнобјелим дресом Партизана. Свјетлима велеграда није одољела ни Катарина Попић која је након што је из Драгине школа постала најмлађа јуниорска репрезентативка БиХ, отишла у београдски Раднички. О каквом таленту је ријеч говори и податак да је на традиционалном 55. Мајском турниру ове године у Београду проглашена за најбољег примача сервиса.

Веома радо и често тренинзима које је професор Давидовић држао својим дјевојчицама присуствују и дјечаци. Неки израстају у озбиљне одбојкаше на које клубови у које су из Брчког прешли, веома рачунају.

Ријеч је о Алекси Мандићу који каријеру гради у Партизану и Луки Станковићу који се спрема за велика одбојкашка постигнућа у новосадској Војводини. Сви они су упијали мудре и сваке хвале вриједне савјете професора Драге Давидовића.

И за крај смо оставили најсјајнију звјездицу у одбојкашкој планети младих одбојкашица коју је, као што то чине астрономими, својим истанчаним осјећајем за велика дјела откривао професор Давидовић.

Ријеч је о Бранкици Михајловић која већ више од 10 година својим одбојкашким умијећем у клупским или дресу репрезентације Србије одушевљава љубитеље женске одбојке широм свијета. И никада не заборавља да помене своје Брчко.

Бранкица је једна од најуспјешнијих спортиста ексЈугославије. Толико медаља са разних првенстава, почев од пионирских па до сениорских наступа. И скоро на сваком првентву била је ако не најбоља, онда међу најбољима.

И никада не заборавља свога професора, који је морао да је враћа на тренинг, јер је са првог побјегла главом без обзира и прије него је закорачила у салу легендарног ДТВ Партизана. У том храму брчанске одбојке професор Драго Давидовић је заједно са својим дјевојчицама ковао небројене медаље са одбојкашком позлатом.

 

 

М.Д.

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img