spot_img
spot_img

Градоначелник сумирао рад Владе у 2018. години

spot_img
spot_img

Синиша Милић, градоначелник Брчко дистрикта БиХ на измаку 2018. године сумирао је резултате рада Владе. Он је навео да, иако се много тога урадило, нема разлога за задовољство.

„Могли и морали да урадимо још више. Када се анализира укупно стање у дистрикту и узме у обзир да смо ми посебна јединица локалне самоуправе са изразито специфичним овлашћењима и надлежностима, кондоминијум два енитета под суверенитетом БиХ, све указује на сложеност организације Дистрикта као мултиетничке средине, што нам ствара предности али и потребу за дуготрајнијим усаглашавањем свих рјешења“, истакао је Милић.

Он је навео да ипак са оптимизмом можемо ући у 2019. годину. „ Свима нам треба мало више толеранције, разумијевања и спремности на компромис што значи и одрицање од својих максималистичких захтјева. Ако те ствари поредамо на такав начин и прихватимо да у сваком општем интересу не мора бити и мој интерес можда ћемо већ у 2019. годину закорачити у бољу будућност и обезбједити људима у Брчком разлоге за останак на овом подручју“ додао је градоначелник Милић.

АНТИКОРУПТИВНИ ЗАКОНИ

МИЛИЋ: Када су у питању законодавна рјешења у 2018. години донијели смо Закон о заштити лица која пријављују корупцију у органима јавне управе и институцијама Брчко дистрикта БиХ и Закон о Канцеларији за превенцију и координацију активности на сузбијању корупције који су дио реформске агенде и на чијем усвајању се инсистирало  од стране међународне заједнице. Усвојен је и Правилник о унутрашњој организацији Канцеларије за превенцију корупције и координацију активности на сузбијању корупције као и кодекс понашања запослених у овој канцеларији. Усвајањем буџета за следећу годину имаћемо ову канцеларију у функцији, а она ће, између осталог, имати надлежност да при доношењу прописа даје мишљења да ли је неки закон садржи коруптивна дејства.

ФОРМИРАЊЕ ЈЕДИНИЦЕ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ МЕЂУНАРОДНИХ ПРОЈЕКАТА

МИЛИЋ: Крајем године смо измјенили статут Развојно-гарантног фонда на начин да у наредном периоду оформимо Јединицу за имплементацију међународних пројеката, која као таква у ентитетима већ постоји, а радиће на пројектима који се финансирају из међународних кредитних и других извора. Ми смо до сада кроз учешће у сличним пројектима прекограничне сарадње и низом других остварили значајне резултате. Службеници који су до сада то радили успјешно су имплементирали пројекат „Хитног опоравка од поплава“ у вриједности од  5 000 000 евра, „Одговор на ванредне ситуације“ које је спроводило Одјељење за јавну безбједност и ту смо остварили бенефит од 500 000 КМ. У процесу смо одобравања још једног пројекта прекограничне сарадње БиХ-СРБ гдје је вриједност гранта 600 000 КМ. У сарадњи са Норвешком Владом у процесу смо добијања 1 700 000 КМ која би требало да буду утрошена за изградњу нове зграде Центра за социјални рад.  Још један пројекат изградње стакленика у сарадњи са ЈП „Комунално“, вриједан 700 000 КМ, је у процесу одобравања. Стратешко је опредјељење Владе да привлачимо страна средства и донаторе. Постоје велике шансе да будемо дио пројекта који се односи на управљање ријеком Савом, за шта бисмо од Свјетске банке добили 13,6 милиона евра, од чега је 80 % грантовских средства и надам се да ћемо тај пројекат привести крају, што ће значити ревитализацију ријеке Саве и низ других подпројеката који ће бити сигурно од интереса за нашу локалну заједницу.

УРЕЂЕЊЕ ОБЛАСТИ ВОЛОНТИРАЊА И ДОДЈЕЛЕ ГРАНТОВА

МИЛИЋ: Важни закони коју су донешени су и Закон о волонтирању, Закон о младима те Закон о измјенама и допунама Закона о удружењима и фондацијама који је системски закон који би требао да отклони одређене аномалије које постоје приликом трошења буџетских средстава кроз грантове. За грантове је у овој години  издвојено 14 милиона марака. Нама је циљ да све то уведемо у законске оквире и да се додјела грантова врши на начин да се одреде области од јавног интереса након чега ће заинтересовани моћи да, путем јавног позива, аплицирају са својим пројектима.

ПРОНАТАЛИТЕТНА ПОЛИТИКА И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

МИЛИЋ: Вриједан помена је и Закон о измјенама и допунама Закона о дјечијој  заштити Брчко дистрикта БиХ. Ми смо на основу измјена овог закона, с циљем јачања пронаталитетне политике, у овој години повећали износ материнског додатка са 15 % на 50 % просјечне нето плате и продужили период примања те помоћи са 3 на 12 мјесеци. То је кумулативно близу 6 000 КМ које породиље које су незапослене добијају за новорођено дијете. Ако је ријеч о близанцима период исплате се продужава на 18 мјесеци. Усвојен је и Закон о измјенама и допунама Закона о социјалној заштити Брчко дистрикта БиХ и значајно повећани износи за туђу његу и помоћ што је омогућило да у сфери социјалних давања направимо одређене квалитативне помаке.

ОБЛАСТ ЗДРАВСТВА

МИЛИЋ: Област здравства остаје један од приоритета ове власти. У ЈЗУ „Здравствени ценатар“ Брчко у току је процедура јавне набавке ЦТ-а, два ренген апарата, 4 санитетска возила. Изграђена је и предата на употребу и трафо-станица у кругу болнице која ће омогућити реализацију свих даљих пројеката. На сједници Скупштине усвојена је и одлука о издвајању 4 000 000 КМ за област здравства за одређене приоритете, а међу њима је градња управне зграде која ће ослободити простор за здравствену заштиту.

ОБЛАСТ ОБРАЗОВАЊА

МИЛИЋ: Закон о измјенама и допунама Закона о високом  образовању у Брчко дистрикту Босне и Херцеговине је усвојен у 2018. годни. Он је омогућио сређивање стања у овој, за нас изразито важној области, а која је била терет свима нама јер није омогућавала довршетак процеса акредитације одређених универзитета на овом простору. Мислим да смо створили основе да ово стање буде уређеније. Важно је споменути и да смо усвојили и Закон о образовању одраслих.

ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ И ПОЉОПРИВРЕДЕ

МИЛИЋ: И током ове године настављена су издвајања средстава за подстицаје у привреди у износу од 11 000 000 КМ. Да ли она имају очекивани ефекат биће предмет анализе као и то да ли се могу утрошити на други начин који ће омогућити веће запошљавање, а које ће бити стимулативно и за привреднике. Покушали смо да одржавањем Економског форума иницирамо одређене промјене у овој области јер ту можда и имамо највише проблема и разлога за незадовољство, јер немамо довољно нових инвестиција. За подстицаје у пољопривреди издвојено је рекордних 13 000 000 КМ у овој години. И овај систем је предмет анализе. Извјесно је да ћемо кренути у доношење новог закона који ће уредити ову област на начин да се средства која се улажу вишеструко врате локалној заједници.

ПОВЕЋАЊЕ БРОЈА ЗАПОСЛЕНИХ И ПРОГРАМИ САМОЗАПОШЉАВАЊА

МИЛИЋ: Ову годину,  када су у питању статистике званичне евиденције Завода за запошљавање, завршавамо са 17 700 запослених, што је највећи број запослених након рата у Брчком.  Број незапослених је 9 900 и он је смањен, мада овај податак може да завара јер је и код нас изражен тренд одласка људи. Значајно је повећање броја запослених, а то је захваљујући чињеници да смо у протеклих 5 година имали успјешан програм самозапошљавања који је омогућио да се близу 400 људи запосли. Од ове године исти програм проводимо и у области пољопривреде.

ОД ЈАНУАРА ПОЧИЊЕ ФИСКАЛИЗАЦИЈА

МИЛИЋ: Треба напоменути и да је Дистрикт коначно ушао у процес фискализације. Закон ће и званично почети да се примјењује од 1. јануара наредне године. Трпили смо оправдане критике од стране ентитета, међутим вјерујем да ће први фискални рачуни у Брчком бити издати средином јануара, што ће увести реда и омогућити праћење наплате пореских прихода у дистрикту.

КАПИТАЛНИ  ПРОЈЕКТИ

Према подацима  Дирекције за финансије приближили смо се цифри од 30 000 000 КМ када је у питању реализација капиталног буџета за 2016.,2017. и 2018. годину. Уколико би ту уврстили и пројекте које су реализовала јавна предузећа приближили би се цифри од 40 000 000  КМ. Без обзира, могли смо и боље. Незадовољство које се може исказати је поледица чињенице што се капитални пројекти буџетирају без претходне припреме документације, што доводи до споре и лоше реализације. Значајан пројекат који треба споменути  је Реконструкција Булевара мира чија је вриједност 1 220 000 КМ. Прије два мјесеца почели су радови. Завршена је фекална и започета оборинска канализација, а све је припремљено за широки ископ. Радови ће због празника и саобраћајних гужви бити обустављени до 10. јануара али према увјеравањима извођача све ће бити завршено у превиђеном року. Током ове године завршен је мост у Крепшићу чија је вриједност 690 000 КМ. Радови на изградњи обданишта на Илићки се одвијају предвиђеном динамиком. Очекујем да ће овај објекат, вриједан 500 000 евра које је донирала Влада Србије, бити средином наредне године у функцији. Буџетирани су дијелом и пројекти изградње обданишта у Кланцу и Српској Вароши. Обилазница око Брчког, као највећи капитални пројекат који је са анексом уговора вриједан 27,8 милиона евра, биће завршен до средине маја идуће године. Урадили  смо и кружни ток на Илићки вриједан око 250 000 КМ, а очекује нас изградња кружних токова и у другим дијеловима града. Реконструисана је и зграда Гинекологије у сарадњи са ЈЗУ „Здравствени ценатар Брчко“. У наредном периоду требали бисмо да ријешимо питање просторно планске документације за изградњу мултифункционалне дворане за коју је издвојено 6,5  милиона марака руског клиничког дуга. Формираћемо управљачки одбор у коме ће бити представници различитих одјељења, а све с циљем брже имплементације пројекта.

У наредној години очекује нас усвајање буџета као и Закон о платама који ће хармонизовати примања по принципу да се исплаћује иста плата за исти посао. Постоји интенција да се уведе и минули рад, а приликом доношења овог законског рјешења водићемо рачуна о економској, социјалној и политичкој стабилности Дистрикта.

Оно што је важно је да смо се кроз наш рад опредијели да извршимо реорганизацију у јавној управи на начин да се формира Завод за планирање дистрикта који би објединио функције које се тичу припреме капиталног буџета. То је нешто што Брчко нема, а остале средине имају. То смо идентификовали и као проблем, али и као шансу да убрзамо реализацију капиталног буџета. Настојаћу да у оквиру измјена прописа ту реформу продубимо на начин да сагледамо која су нам рјешења неопходна у смислу Закона о Влади да бисмо покрили области које су нам приоритетне, као што је област рада и радних односа. Јављају се идеје и о обједињавању одјељења која раде на реализацији инфраструктурних пројеката. У складу са својим надлежностима разматраћемо и могућност измјене Закона о влади како бисмо формирали одјељење за породицу, омладину и спорт, што је због укупних демографских кретања на нашем подручју више него неопходно.

spot_img
spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img