Поводом обиљежавања Европске недеље плодности, Удружење Беба више жељело је нагласити потребу за посебном бригом о трудницама у доба пандемије.
Како бисмо имали поуздане и провјерене информације, контактирали смо ЈЗУ на њихова званични мејл на који смо упутили конкретна питања о броју рођених беба, броју прекинутих трудноћа на захтјев труднице и броју спонтаних побачаја од почетка епидемије вируса ковид 19, што је означено као 12. 3. 2020. године.
Рок за доставу информација којима располаже надлежна установа, по Закону о слободи приступа информацијама је 15 дана од дана пријема захтјева, што је било од 05. 10. 2020. године, а посебно смо назначили да одговор тражимо до 09. 10. 2020.године, што је био разуман рок, имајући у виду да су у питању – тек статистички подаци које би свака установа морала имати у редовном раду.
Информације нам нису достављене ни до закључивања текста, а на телефонски позив у брчанској болници, нашем активисти је речено да су мејл примили и да телефонски поново позове – сутра.
Значај ове теме препознали смо из неколико разлога.
Први је – нашем удружењу се у протеклих пола године јавило неколико жена које су изгубиле трудноћу у трећем и четвртом мјесецу или пак вишим стадијумима трудноће. Код већине њих утврђено је да се ради о тромбофилији, односно згрушавању крви које може да узрокује и побачај.
Тест на тромбофилију није обавезан код првороткиња, а најчешће га жене ураде након првог побачаја. Будући да је за нас свака изгубљена трудноћа уствари – изгубљен живот, очекивали смо да бар добијемо статистичке податке, како бисмо могли наставити заговарачке активности за промјене постојећих пракси и уврштавање теста на ризик од тромбофилије у обавезне, бесплатне пренаталне прегледе.
Други – ништа мање значајан разлог тражења оваквих података је подизање свијести о овом проблему, који се може документовати једино статистиком и конкретним бројевима учесталости појаве. Траума за једну будућу мајку избјегне се врло једноставним, у уређенијим заједницама, рутинским прегледом.
Разумијемо и поштујемо струку и наше љекаре. Многи од њих нам свакодневно излазе у сусрет.
Разумијемо и огромну борбу свих здравствених радника, али подсјећамо да је наш акценат нашег дјеловања усмјерен на заштиту трудница и дјеце.
Као логично, намеће се питање: зар нико у Јавној здравственој установи није могао одговорити на наш упит, или бар доставити информацију да такав податак установа не посједује?
Чија су надлежност односи с јавношћу у овој установи, како и на који начин се долази до особе чији је ово опис послова и на који начин је могуће ову особу, уколико постоји, контактирати?
Ванредне околности диктирају и ванредна поступања, али никако и нигдје на штету људских живота.
Исто тако – ни људског права на адекватну информацију.
И коначно, након, у најмању руку, несхватљивих поступака руководства ове установе у којима су породиље и дјеца ускраћивана за достојанствен чин рођења новог живота – јавност питамо – да ли су животи жена и беба и даље изнад свега, па и епидемије?
Беба више