spot_img
spot_img

Загрљени отишли у непознато: Комшија Адис чува сјећање на убијене Петра (7) и Павла (8)

spot_img
spot_img

Да би сачувао своје комшије од заборава, Анис Косовац из Коњица подигао је спомен-плочу двојици српских дјечака, који су сурово стрељани са својим родитељима.

На црном камену виде се двојица загрљених дјечака, окренути леђима. Испод стоји посвета “Капију у спомен на Голубовић Петра 7 год. и Павла 5 год. подигао Анис Косовац”.

Дјечаке Петра и Павла, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, 2. јула 1992. године из стана су извели припадници Специјалних јединица полиције под контролом тадашњих градских власти.

Одвезли су их неколико километара од стана и стрељали у мрклој ноћи, без ријечи, без објашњења, без разлога. Старији дјечак Петар, неким чудом, није био погођен, па је, након што су убице отишле, покушао да потражи помоћ. Наводно се обратио полицији, која је исте убице обавјестила да је један дјечак преживио. Вратили су се и довршили злочин.

Анис Косовац каже за Телеграф да је породица живјела у његовом комшилуку. Није их најбоље познавао, а за вријеме рата био је на факултету.

Ипак, ријешио је да за њих учини нешто што до тада нико није.

– Године пролазе, сјећање блиједи. Хтио сам да урадим нешто како дјечаци не би били заборављени. Ипак су то била дјеца, која тако нешто нису заслужила – каже Косовац.

Он истиче како таквих прича има пуно, али ова му је најближа јер се све десило пред његовом кућом.

– Не сјећам их се најбоље, знате колико је година прошло од тада, али сам морао да урадим нешто како сјећање на њих не би изблиједило – додаје он.

Косовац је, како каже, направио капију на локалном гробљу у Доњем селу код Коњица, на десној обали Неретве и на њој ставио спомен плочу.

– Моја кућа је баш преко пута гробља, ту ми је и радња, сваког дана пролазим туда. Морам сам нешто да урадим кад већ општина није хтјела – истиче он.

Реакције на овај његов потез су углавном позитивне и стижу из свих крајева свијета, али и од неких политичара.

– Има и оних који не мисле тако, али то не причају. Ја сам урадио оно што сам сматрао исправним – говори он.

Имена браће Петра и Павла Голубовића уклесана су и у заједнички споменик убијеној дјеци Коњица, који је постављен испред школе на Мусали, као још један подсјетник на бесмисао рата и најстрашније злочине, посебно оне у којима су убијени најнедужнији – дјеца.

За злочине над српским становништвом на подручју Општине Коњиц послије рата је ухапшено 13 бивших припадника Армије РБиХ и МУП-а из Коњица. Првооптужени је био Миралем Мацић, оптужен, између осталог, и за смрт дјечака Петра и Павла Голубовића.

За убиство породице Голубовић, Мацић је осуђен на 12 година затвора. По одслужењу казне поново је ухапшен по новој оптужници за убиство цивила српске националности у Коњицу, након чега са Тужилаштвом БиХ склапа споразум о признању кривице и свједочењу о другим злочинима на подручју Коњица. Прије почетка новог судског процеса, Мацић је умро у затвору у јануару 2012. године.

 

 

 

 

(telegraf.rs)

spot_img
spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img