spot_img
spot_img

Реакције на Инцкову најаву: Наметање закона води БиХ у нестабилност

spot_img
spot_img

Валентин Инцко, високи представник у БиХ, рекао је да је спреман наметнути закон о забрани негирања геноцида у БиХ уколико он не буде усвојен до 11. јула 2021. године, међутим судећи према првим реакцијама из Републике Српске од тога неће бити ништа, а и ако га којим случајем наметне тешко да ће се поштовати и само ће довести до нове политичке нестабилности у земљи.

“Све европске земље имају закон о забрани негирања Холокауста. У мојој земљи је један енглески историчар добио три године затвора јер је рекао да Холокауст не постоји”, рекао је Инцко.

Иначе, Инцко је још раније најавио да ће БиХ 2020. године имати закон о забрани негирања геноцида, међутим до данас тог закона још нема, а сви ранији покушаји у парламенту БиХ да се то уради су пропали.

“Да будемо потпуно јасни – ја сам спреман”, рекао је Инцко.

Милорад Додик, предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ, поручио је да Инцко више ништа не може да наметне нити има разлога, те је оцијенио да то западна Европа не може да прихвати.

“Њега нешто спопали у Сарајеву и он одмах почне да реагује као из ведра неба. Вјероватно они у Сарајеву то од њега траже”, рекао је Додик.

Истакао је како не мисли да Инцко може нешто да наметне, те да и ако наметне нема разлога за то.

“Ипак је он олупина у смислу да је прошлост, а да ли ће успјети с тим његовим – видјећемо”, изјавио је Додик.

Додао је да сматра да је прошло вријеме и да западна Европа то не може да прихвати.

“Каква је то прича да на силу некоме нешто намећете?! Да ли то у Европи тако раде”, упитао је Додик.

Он је оцијенио да се од Инцка свашта може очекивати и да је, према његовим ријечима, изгубио компас.

“Он хоће да се врати да добије још коју годину мандата и спреман је да се додвори муслиманима, од којих вјероватно прима већ озбиљне апанаже”, истакао је Додик.

Ненад Стевандић, предсједник Српског клуба у Представничком дому парламента БиХ, рекао је да Инцко треба да пође од броја Срба у Сарајеву, колики је он данас и колики је био, затим од броја Срба у Сребреници па од Јасеновца, Старе Градине, Пребиловаца и ако му то буде исходиште – онда се може разговарати о томе.

“Увијек је разговор бољи од наметања. Овдје историја није почела 1995. у Сребреници, нити ће се завршити кад Инцко покуша да наметне закон. БиХ и цијели Балкан су много комплекснији од покушаја да се властити ауторитет гради тако што ће се завадити народ, а твоја функција је да их мириш”, рекао је Стевандић, додајући да само оно што се у БиХ договори може бити, а оно што било ко други наметне ће проћи и неће имати кохезивну улогу.

И Недељко Гламочак, потпредсједник СДС-а и посланик ове странке у Народној скупштини Републике Српске, рекао је да Инцко као високи представник у БиХ до сада није показао снагу, нити је побољшао функционалност БиХ.

“Наметањем таквих закона сигурно неће допринијети функционалности, већ ће само направити додатни раздор. Уколико га и наметне, питање је колико ће бити примјењив јер у БиХ правна држава дјелује на принципу политичких ставова”, рекао је Гламочак.

Подсјећања ради, посљедња иницијатива када је ријеч о закону о негирању геноцида покренута је у јулу ове године и то од стране “Мајки Сребренице”, које су од Инцка затражиле да наметне такав закон. Раније иницијативе које су долазиле из политичких партија, и уколико дођу на парламент БиХ, углавном су падале због недостатка ентитетске већине. Уз то, на нивоу БиХ предлагане су и измјене и допуне Кривичног закона БиХ које би омогућиле процесуирање негирања геноцида и ратних злочина, међутим ни тај приједлог није усвојен. У Федерацији БиХ постоји одредба којом се брани негирање геноцида које изазива мржњу, подјеле и нетолеранцију, али ова одредба никад није заживјела у пракси.

“Није добро да се било шта намеће, нити да високи представник у БиХ дјелује на тај начин. Било би најбоље када би се све политичке стране у БиХ, прије свега ове на власти, договориле и опредијелиле за европски пут о коме стално причамо. Стално наметање и враћање у прошлост нису добри за БиХ”, рекла је Мира Пекић, посланик ПДП-а у Представничком дому парламента БиХ.

Одговарајући на питање колико је реално да Инцко наметне један такав закон, Пекићева истиче да је тешко давати процјене, али да било какво наметање није добро, посебно у БиХ.

 

 

 

(nezavisne.com)

spot_img
spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img