Министар транспорта и комуникација у Савјету министара Војин Митровић рекао је у интервјуу Срни да очекује да ће у наредних двадесетак дана бити потпуно завршена експропријација земљишта и створени предуслови за изградњу ауто-пута на дионици од Раче до Бијељине.
Митровић је истакао да је, захваљујући локалној заједници и ангажману Владе Републике Српске, извршена експропријација 95 посто земљишта и ријешени су имовинско-правни односи тако да на тој дионици од 17,1 километар нема проблема.
– Гранични прелаз ријешен је споразумом између БиХ и Србије и договорено је да се он налази са стране Србије. То ће бити заједнички прелаз, тако да и у том дијелу нећемо имати проблема – истакао је Митровић.
Он је захвалио Србији и предсједнику Александру Вучићу јер је Србија прихватила изградњу граничног прелаза који ће бити заједнички, затим моста на Сави и учешће на изградњи ауто-пута од Раче до Бијељине у износу од 100 милиона евра.
Митровић је подсјетио да је изградња моста на Рачи и повезивање Бањалуке са Србијом резултат договора предсједника Србије Александра Вучића, српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика и турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана о реализацији пројекта ауто-пута Београд-Сарајево-Београд.
Траса ауто-пута преко Брчког ка Добоју
Према Митровићевим ријечима, реализација пројекта ауто-пута од Бијељине према Добоју иде својим темпом – траса је одређена и експропријација ће кренути за наредних мјесец-два, тако да се не касни.
– Дио од Бијељине до Брчког, односно до ентитетске границе мислим да ће најприје бити завршен. Поставља се питање заобилазнице око Брчког, што је поново предмет споразума између Брчко дистрикта и Републике Српске која треба да дефинише заобилазницу – рекао је Митровић.
Митровић је навео да треба дефинисати и питање моста на ријеци Сави код Брчког и да то треба усагласити са Хрватском.
– Постоје спорна питања о томе да ли ће мост између БиХ и Хрватске бити на потезу између Бијељине и Брчког или ће то бити са друге стране Брчког у ФБиХ према Лончарима. Дакле, постоје двије варијанте моста које ће дефинисати даљи ток изградње ауто-пута. То је један од битних предуслова које треба да дефинишу Федерација и Република Српска и да се усагласе – истакао је Митровић.
На питање да ли постоје размимоилажења Републике Српске и ФБиХ о томе, Митровић је рекао да постоје различити интересе које треба усагласити.
– Треба доћи до компромиса и дефинисати шта је најбоље и за Српску и за ФБиХ, па и за БиХ. Са друге стране, треба се усагласити и са Хрватском која треба да прихвати такво рјешење – прецизирао је Митровић.
Када је ријеч о другом краку ауто-пута Београд-Сарајево-Београд који иде преко Сарајевско-романијске регије, Митровић је рекао да се ту није далеко одмакло.
Прелаз на “Братољубу” профункционисаће почетком наредне године
Говорећи о изградњи граничног прелаза на мосту “Братољуб” у Братунцу, Митровић је рекао да радови иду добрим темпом и да очекује почетком године да ће и тај гранични прелаз бити изграђен и пуштен у функцију.
Митровић је истакао да је мост већ неколико година завршен, стоји без изграђеног граничног прелаза и није у функцији, а у интересу је и Србије и Републике Српске и БиХ да тај гранични прелаз заживи.
– Иста ствар са овим мостом и граничним прелазом десила се као и са граничним прелазом у Свилају. Недостајала су средства тако да је нови сазив Савјета министара одобрио додатна средства и одмах се кренуло у изградњу граничног прелаза. Већ је био изабран извођач и тако да се није каснило – истакао је Митровић.
Мост на Свилају
Митровић сматра да би мост код Свилаја, који је завршен, требало пустити у промет како би се растеретили други гранични прелази.
– Што се тиче привођења намјени моста Свилај на ријеци Сави, имамо застој у реализацији изградње царинског терминала који је почео да се гради прије неколико мјесеци. У међувремену се испоставило да још недостаје око милион марака да би се мост пустио у функцију – рекао је Митровић у интервјуу Срни.
Средства која су била потребна за гранични прелаз, подсјетио је Митровић, одобрена су на првој сједници новог сазива Савјета министара.
– Мост је завршен, урађен је технички пријем, али се касни са изградњом граничног прелаза. Постоји идеја, и радио сам на томе, а колико ћу успјети не знам јер не зависи само од мене, него и од других министарстава и Управе за индиректно опорезивање, да у овом тренутку тај мост пустимо у функцију прије свега за пролаз аутомобила и пјешака, јер би се на тај начин избјегли додатни трошкови за одржавање и чување моста – прецизирао је Митровић.
Новосаграђени мост у Свилају, према Митровићевим ријечима, представља нови објекат који треба да заштити и од бесправног преласка миграната и свих других људи који би жељели прећи на другу страну у Хрватску.
– На овај начин би се ријешио тај проблем, а са друге стране за успостављање привременог граничног прелаза, према најновијим информацијама из УИО и извођача радова на граничном прелазу, требало би издвојити још милион марака да би се тај мост пустио у функцију. Поставља се питање да ли је оправдано у овом тренутку уложити милион марака за ових неколико мјесеци, с обзиром да очекујемо отварање самог граничног прелаза и његово пуштање у пуну функцију 1. марта наредне године – рекао је Митровић.
Он је најавио да ће ту информацију доставити Савјету министара и да очекује да ће Савјет министара заузети став о њој.
– Пуштањем у функцију моста у Свилају растеретили бисмо друга три гранична прелаза који се налазе у близини – Орашје, Шамац и Градишка – прецизирао је Митровић.
Јадранско-јонска магистрала
Митровић је рекао да је један од великих пројеката и изградња Јадранско-јонске магистрале који је у фази дефинисања трасе и анализе могућих рјешења.
– Мислим да је ИПСА била задужена за израду мултикритеријумске анализе различитих траса које пролазе кроз Републику Српску. У том дијелу немамо проблем са дефинисањем спољних тачака које се наслањају на коридор “Пет це” код Почитеља и спољне тачке са Црном Гором. Те спољне тачке су дефинисане, али имамо генерално у овом тренутку проблем трасе која пролази кроз Српску – рекао је Митровић.
Он је додао да су тренутно “дефинисане” четири трасе, али да се општине источне Херцеговине противе таквом рјешењу због тога што трасе пролазе кроз Попово поље које је у том дијелу једино обрадиво земљиште и, осим термоелектрана, једини извор живота тог становништва.
– Разматрамо и пету варијанту трасе Јадранско-јонске магистрале која је изузетно битна и налази се на мрежи транспортне заједнице, тако да би магистрала спајала Италију, Словенију, Хрватску, БиХ, Црну Гору, Албанију и Грчку што представља нови коридор у мрежи коридора Европске уније – истакао је Митровић.
Један од значајних коридора за БиХ је и Коридор “Пет це” чији завршетак би у значајној мјери обогатио путну инфраструктуру ове земље.
– Према подацима којима располажем, за очекивати је у наредних четири-пет година да ће тај пројекат бити завршен. Имамо великих проблема око тунела код Почитеља у дужини од десетак километара који је изузетно захтјеван и треба да се изграде дијелови дионица од Зенице према Жепчу, Маглају и Добоју, док је дио тог коридора кроз Републику Српску доста мали и он је дефинисан. Почело се на њему радити. Дио Коридора је урађен према мосту на Свилају у дужини од десет километара, остао је дио од Оџака до границе са Федерацијом, преко Вукосавља и Добоја – рекао је Митровић.
(rtrs.tv)
