Паника пред поплавама која је претходних дана поново дигла БиХ на ноге поново је отворила многобројна питања. Међу њима је и неконтролисана, гола и илегална сјеча шума након које се појављују клизишта и одрони.
Корита око бујичних ријека су посљедњих година у потпуности огољена. Гола и илегална сјеча су, сматрају стручњаци, узроковали незапамћене поплаве 2014. године. Воду и земљу нема шта да задржи, јер је шума преко ноћи нестала.
Предсједник Удружења инжењера и техничара шумарства ФБиХ и професор Шумарског факултета у Сарајеву Ахмет Лојо за СЦ каже да су голе сјече забрањене у високим шумама.
– Постоје, наравно, изузеци када то може да се ради. Гола сјеча се препоручује ако је шума страдала у пожару и ако почиње да се суши. На тај начин се спрјечава развој штетних инсеката – поручује Лојо.
Мјеста заразе, додаје он, морају бити очишћена.То обично нису велике површине и простиру се до једног хектара. Проблеми настају, каже Лојо, када наступи илегална сјеча шуме која је на Балкану, самим тим и у БиХ, све чешћа.
Више од половине територије БиХ под шумом
– Они који илегалну сијеку шуме добро су опремљени. Њихова механизација је савремена. Управо је илегална сјеча шуме наш највећи проблем. Она је веома изражена и не сузбија се – казао је Лојо.
Шуме и шумска земљишта у БиХ распростиру се на површини од око 2,7 милиона хектара што чини 53 одсто површине државе. У државном власништву је 81 одсто шума, остало је под тапијом приватника.
– Имамо доста проблема и када је у питању закон, јер много тога није урађено. Илегалне сјече које раде приватници „изводе“ се на нестручан начин. Постоје проблеми и у приватним шумама, јер њихова сјеча није законски ријешена. Ако се зараза појави у приватној шуми, ниједан државни орган нема право да је посијече – истакао је Лојо.
Због непотпуних података о стању бх. шума због ратних дејстава након деведесетих ниједне године није реализован могући обим сијеча. Из сјечиве дрвне масе годишње се може произвести 5,4 милиона кубних метара дрвних сортимената.
По правилу се посјечена мјеста одмах пошумљавају. То је законска обавеза, али је питање да ли се то ради. Наше шуме су доста очуване и обнова иде природно.То нас спасава. У БиХ постоји 800 000 хектара нове шуме – рекао је Лојо.
Босна и Херцеговина, тврди Лојо, данас има више шуме него прије 50 година упркос свим негативним трендовима. Он додаје да БиХ има проблеме сабрзином гашењем шума.
– Тешко прилазимо неким шумама. У шуме се мора више улагати. Ријетко ко дозвољава да се кроз шуме граде путеви, а путеви чувају шуме од пожара. Наш потенцијал је око 16 милиона кубних метара посјеченог дрвета годишње – рекао је Лојо.
Власти се не боре против илегалне сјече
И Дане Марчета са Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци истиче да је највећи проблем за шуме у Републици Српској илегална сјеча.
Једини прави проблем у шумарству су илегалне сјече. Власти или неће или не могу да сузбију то. Оно што се сјече у складу са законом је у реду, али су илегалне сјече заживјеле преко сваке мјере – истакао је Марчета.
Он додаје да природно обнављање дониси највећи бенефит шумама и истичеда свако шумско газдинство има предвиђене површине за пошумљавање.
Квалитет садног материјала је друга прича, али се номинално пошумљава довољно. Инвентура је показала да се шумовитост БиХ повећала у односу на неке раније периоде – рекао је Марчета.
Према подацима Шума РС у прошлој години је по основу бесправне сјече забиљежена штета од 2,9 милиона марака. Поднесено је 667 кривичних и 1 471 прекршајна пријава. Веома мали број пријава је ријешено, тако да је проценат наплаћених штета у односу на оне за које су поднесене пријаве свега 2,3 одсто.
Највише бесправних сјеча евидентирано је на подручјима шумских газдинстава „Јахорина“ (штета износи 1,3 милиона КМ), „Романија“ (308 373 КМ), „Приједор“ (258 329 КМ).
– За прва три мјесеца ове године Републичка шумарска инспекција одузела је 209 метара кубних шумских дрвних сортимената чија је вриједност 19 643 марака. Сортименти су одузети на постројењима за примарну прераду дрвета и у промету, јер је контролама утврђено да нису жигосани – казала је портпарол Републичког инспектората Душанка Макивић.
Према подацима Агенције за статистику БиХ три четвртине бх. становника грије се на дрво, а готово једној трећини дрво је једини енергент за спремање хране. Посљедњих година у БиХ је права јагма за дрветом – повећан је број творница које производе пелете од дрвета, у погон је пуштено неколико великих топлана на дрво, уз редовне муштерије, произвођаче полупроизвода и производа од дрвета.
(srpskacafe.com)
