При куповини одјевних комада бх. грађани све чешће се одлучују да ће то обавити управо у продавницама половне одјеће или “одјеће из друге руке”, што се јасно види и на основу увоза ове робе, који из године у годину вртоглаво расте.
Осим продавница широм БиХ које нам ово потврђују, најјаснији показатељ су и подаци Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине (УИО), који нам указују на све већи увоз кориштене одјеће.
Наиме, у првих девет мјесеци ове године у БиХ је увезена ова робе у вриједности од чак 7,4 милиона КМ, док је у истом периоду претходне године вриједност увезене робе била 5,7 милиона КМ. За цијелу 2021. годину увезли смо половну одјећу у вриједности од 7,9 милиона КМ, што говори у прилог томе да ће ова година, као до сада, надмашити њену претходну.
Исти подаци нам говоре да је у посљедњих десет година свака наредна година биљежила раст у тонама ове увезене робе, што се одражава и у њеној вриједности.
Тако је, поређења ради, 2010. године увезена ова роба у вриједности 4,1 милион КМ, док је та вриједност у 2020. године скочила на 6,4 милиона КМ.
Највише увозимо кориштену одјећу из Њемачке, и то у вриједности преко три милиона КМ, док је иза ње Словачка, а значајан увоз је био из Мађарске, Аустрије и Швајцарске.
Повећан увоз ове одјеће, према ријечима Мурисе Марић, директорице Удружења грађана ДОН из Приједора, говори нам да је све већи број ових радњи и све више људи који се окрећу оваквој куповини.
“Када је нашим грађанима потребан неки комад одјеће, размишљају зашто га не би купили за мање новца”, казала је Марићева за “Независне”, додавши да је роба која нам сада долази доста квалитетнија него раније.
Према њеним ријечима, свједоци смо да ову робу купују сви те да се сада тешко може наћи особа која никад није купила себи нешто у продавницама половне одјеће.
Са друге стране, повећан увоз ове одјеће нам је свакако индикација да живимо у сиромашном друштву те да смо на ово и приморани.
“Иако и ова одјећа није више јефтина као што је прије била, она је опет значајно приступачнија од оне која се тренутно налази на нашем тржишту”, закључује Марићева.
Повећана потражња за овом одјећом потврђује и “second hand” продавнице које биљеже све већу гужву. Наиме, како су нам казали, имају своје стандардне купце који долазе, не само да купују, него као један вид терапије.
“Око 95 одсто наших купаца су наше сталне муштерије. Већ знају када долази нова роба, па се труде да дођу први да за себе нешто проберу”, казали су из једне “second hand” продавнице.
Наиме, нова роба у ове продавнице често стиже једном седмично, а купци знају и који ће то бити дан те гледају да на тај дан и дођу.
Како нам је казала млада Ивана М., већ годинама купује у продавницама половне одјеће те додаје да је примијетила кроз године већи и бољи избор, али у складу с тим и више цијене.
“Када шетам са другарицама, одемо из забаве да видимо каква је понуда. Некад не нађемо ништа, а има дана и када останемо да разгледамо и купујемо сатима”, казала је Ивана.
Према њеним ријечима, када су јој потребне обичне мајице или џемпери, радије ће се одлучити на овај вид куповине с обзиром на то да је налазила исти квалитет робе за дупло мање новца.
“Сада, како идем годинама, тачно знам шта тражим и знам да процијеним шта је вриједно новца, а шта не. Често купим и за своје пријатеље и чланове породице, те сам им на тај начин срушила предрасуде о оваквим продавницама”, казала је она.
(nezavisne.com)
