У Босни и Херцеговини је настављено осипање радне снаге с обзиром на то да регистровани број незапослених расте значајно брже него новозапосленост, истакнуто је у најновијем кварталном економском извјештају Европске комисије за земље у процесу проширења.
Наиме, како су истакли, овако значајна разлика сугерише да је дошло до значајног смањења удјела радне снаге, што се, иако се тако експлицитно не наводи, односи на исељавање радника у земље ЕУ. Према њиховим подацима у односу на исти период лани, запосленост је у четвртом кварталу прошле године повећана за 2,2 одсто, а регистрована незапосленост смањена је за 7,5 одсто. У односу на јануар, пак, регистрована незапосленост смањена је за 8,4 одсто.
У апсолутним износима, како кажу у Европској комисији, у протеклих годину дана број запослених порастао је за 32.000, док је број незапослених мањи за 40.000.
Добра вијест је да су плате у протеклих годину дана порасле за 4,2 одсто, односно за 2,7 одсто ако се узме у обзир раст инфлације у истом периоду. Највеће повећање плата је, како је истакнуто, дошло у областима грађевинарства, трговине некретнинама и у финансијском сектору.
Дефицит је смањен за пола одсто бруто домаћег производа и износи четири одсто, а истакнут је и забрињавајући тренд смањења раста извоза усљед смањења потражње у Европи. Ова смањена потражња је, како су навели, довела до смањења индустријске производње за 0,4 одсто у односу на цијелу годину, те за 6,5 одсто у јануару и 3,5 одсто у фебруару.
“Смањење потражње из иностранства вјероватно је узрок томе с обзиром на то да је потрошња унутар БиХ солидно расла”, нагласили су они.
Додају да је у јануару извоз ослабио за 5,8 одсто, али да се опоравио у фебруару са 2,2 одсто. Најзаслужнији за опоравак су, како је наглашено, извоз у Хрватску, Њемачку, Италију и Србију.
Јавни дуг смањен је на 35,5 одсто, а јавни приходи су, како је наведено, у протеклом периоду имали солидну основу.
Потрошња на плате у јавном сектору је ограничена владиним мјерама, а приједлози за буџете у 2019. години предвиђају укупни дефицит у износу од један одсто.
Иначе, када је јавни дуг у питању, три највећа кредитора су Свјетска банка са 23 одсто, Европска инвестициона банка са 22 одсто, те Европска банка за обнову и развој са 10 одсто.
Коментаришући исељавање из БиХ, Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци, каже да се земља тешко може такмичити са земљама које нуде веће плате, боље услове рада и пословни амбијент.
“Ни послови које они тамо буду радили неће бити можда најбоље плаћени, али ипак је то много боље у односу на оно што могу зарадити ако остану у БиХ. Да би се превазишао овај проблем, биће потребно изједначити тржишта радне снаге, иначе ће то ићи тешко”, рекао је Радивојац.
Он је указао и на још један битан проблем, који се односи на то да БиХ плаћа школовање људи који онда оду да раде у Њемачку, а на чије образовање та земља ништа не троши.
“Кад дође нека економска криза у Њемачку и ти радници више тамо не буду потребни, они ће се онда вратити у БиХ и пасти на терет нашег здравственог система”, нагласио је Радивојац и подсјетио на своју стару идеју да нови Савјет министара тражи од Европске комисије да на неки начин обештети БиХ јер профитирају од радника у чије образовање нису ништа улагали.
Три највећа кредитора
23 одсто Свјетска банка
22 одсто Европска инвестициона банка
10 одсто Европска банка за обнову и развој
(nezavisne.com)
