spot_img
spot_img

Мраз воћњаке уништио скоро 100 посто: Шљиве неће бити ни за јело

spot_img
spot_img

У воћњацима на подручју Републике Српске штета коју је нанио мраз је громна, тврде воћари, а највећу су претрпјеле шљива, крушка и јабука, те ће у појединим воћњацима шљиве она бити и 100 одсто.

Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, каже да је штета у воћњацима страховито велика, али да ће тачне процјене имати у наредном периоду.

“На поједином воћу биће чак и 100 одсто губици. На ономе што је било незаштићено штета је страшно велика. Највише су настрадале бресква и шљива, па онда крушка, али и јабука ајдаред, на којој је штета скоро и више од 90 одсто”, рекао је Дојчиновић.

Он каже да је разлог штете раније цвјетање неких сорти воћа, као што су бресква и шљива, које су раније испустиле цвјетове и нису могле поднијети ниске температуре.

“Вегетација није стајала током године, она је кренула мјесец дана раније него што би требало, због тога имамо велику штету. У децембру и јануару нисмо имали ледених дана, а фебруар је био прољећни. Мраз је нанио страшну штету”, каже Дојчиновић.

Сматра да је незахвално сада да говори о тачној штети, али да је велика, те да, када би она била 50 одсто, воћари би били задовољни. Међутим, како Дојчиновић каже, воћари се боје да ће бити далеко већа. Додао је да се у воћњацима тренутно ради на заштити воћака, те да је резидба скоро па завршена.

Драгомир Вујковић, воћар из Бабића, код Приједора, каже да је у воћњацима највише страдала шљива, па крушка, а затим јабука. Он каже да, иако су највише страдале кајсија и бресква, ради се о малим количинима, за разлику од осталог воћа.

“Шљива је убједљиво највећу штету претрпјела, посебно у дијеловима на већој надморској висини, од Верића до Приједора, гдје апсолутно нема ништа, јер је био врло жесток мраз у пуној фази цвјетања, те ту шљиве неће бити ни за јело”, рекао је Вујковић.

Он каже да је ситуација по питању воћа већ компликована, те да је регион Бабића претрпио штету, али не велику као што је на подручјима на надморској висини већој од 300-350 метара, гдје је штета страшна.

“На 400-500 метара надморске висине, на обронцима Козаре са јужне стране, у Ламовитој, Бабићима, Камичанима, Козарацу, Божићима и Паланчишту, штета на шљиви отприлике је између 80 и 100 одсто, на кајсији је 100 одсто, брескви скоро 100 одсто, крушка је исто претпјела велику штету од око 80-90 одсто, док је јабуке нешто остало”, каже Вујковић.

Истиче да су воћари који гравитирају ка Приједору претпјели штету од 20 до 100 одсто, зависно од рејона на којем имају воћњаке.

“Искључиви разлог је мраз, ништа друго, односно ниске температуре на почетку цвјетања и у току цвјетања. У пуном цвјетању јабуке имали смо минус два, мраз, међутим јабука у тој фази није баш толико осјетљива као и шљива”, каже Вујковић.

Он каже да ће јабуке од свих воћних врста бити највише, мада је и она девастирана, те да је на њој штета велика у зависности од локације.

Никола Вукелић, власник “Агроимпекса”, каже да је велики дио воћњака уништен, те да брескве нема никако, као ни шљиве, а питање је шта ће бити са јабуком која није била заштићена.

“Тренутно стављамо мреже и ради се на заштити воћњака. За пољопривреду нема радника, сваки дан нам је потребно за то 50-60 људи, али их нема ни за лијека. Радника нема ни да их пријавиш за стални рад. Око 50 одсто радника су били они који су раније отишли у пензију са око 60 година, али се ти људи сада не смију кретати па имамо додатни мањак и сада је катастрофа”, рекао је Вукелић.

Он каже да су дневнице и до 70 КМ за радно вријеме од осам до 16 часова, а да радници имају и оброке, те људи из других мјеста имају и могућност смјештаја.

“Потребни су нам и сада радници, повукли смо неколико људи из ‘Приједорчанке’ из Приједора. Требало би убрзати радове да се постави мрежа, али треба људи за то, јер имамо велике површине за распуштање мреже”, рекао је Вукелић.

 

 

 

(nezavisne.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img