spot_img
spot_img

Малагурски за nula49.com: О Брчком, Косову и Метохији, Додику, Станивуковићу, плановима…

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Борис Малагурски синоћ је био специјални гост на премијери филма “Косово: Моменат у цивилизацији” у организацији “Конзервативног клуба”.

Искористили смо ову прилику да са Малагурским поразговарамо о овом филму, утисцима о нашем граду, али и будућим пројектима и његовом мишљењу о ситуацији у БиХ.

nula49: Какве утиске Борис Малагурски носи из Брчког?

Борис Малагурски: Веома позитивне. Никада до сада нисам био у Брчком, а захваљујући организаторима из “Конзервативног клуба” имао сам прилику да боље упознам овај град, да видим знаменитости и да чујем понеку занимљиву причу о самом граду. Што се саме премијере тиче, мислим да је прошла изузетно добро. Велики број људи је био у публици и осјетило се велико интересовање и кроз питања која су била врло информисана, квалитетна  и Стефан Поповић и ја смо се наравно трудили да дамо што боље одговоре.

n49: Зашто је важно да овај филм види што више људи?

БМ: Прије свега, овај филм је важан зато што је успио да оствари какав-такав утицај на то да такозвано Косово не буде примљено у УНЕСКО. То не говори Борис Малагурски, то говори Конгрес Сједињених Америчких Држава, у чијем истраживачком сервису је филм поменут као нешто што је имало утицаја на одлуку о пријему. Важан је јер је и повод за неки бијес од стране Рамуша Харадинаја и његове такозване Владе који је прво осудио наш филмски тим, а после и забранио мени улазак у ту такозвану државу. Из тог разлога сматрам да треба да учинимо све што можемо да што више људи види овај филм, како се не би заборавиле ствари које су важне за јужну српску покрајину, како би се очувао тај дух и свијест да је то наше и да ће увијек бити наше. Истовремено, циљ је и да се та истина шири што више широм свијета, нарочито људима који нису упућени, прије свега у Западним земљама, државама које су признале такозвано Косово, како би и њихови грађани видјели каква је то обмана и да схвате да то насљеђе које су Срби градили кроз вијекове не припада само нашем народу, већ припада читавом човјечанству.

n49: Шта ових дана радите, какве пројекте спремате?

БМ: Поред тога што радим на руској државној телевизији Russia Today и за руску новинску агенцију Sputnik, радим и на филму “Тежина ланаца 3”. Биће то филм који ће анализирати погубне посљедице бомбардовања осиромашеним уранијомом 90их година, као и загађење наше животне средине климатским промјенама, генетски модификовану храну, и многе друге теме које утичу на нашу свакодневицу, а којих можда нисмо ни свјесни. Покушаћу да понудим неки пут напријед, како можемо да превазиђемо подјеле, систем који нас поробљава, како да се ујединимо и заједничким снагама стварамо бољу будућност.

n49: Пратите ли изборе у Републици Српској?

БМ: Пратим, наравно, веома помно.

n49: Ваша изјава о Милораду Додику са ове стране Дрине изазвала је занимљиве реакције. Можете ли образложити зашто не подржавате ту политику?

БМ: Не знам зашто су људи толико шокирани. Они сами имају прилике да слушају своје изабране представнике док говоре о ставовима о ММФ-у. Ја ћу да споменем Жељку Цвијановић која је у јутарњем програму на телевизији “Хепи” изјавила са поносом како они не задужују Републику Српску преко Сарајева, него директно преко Бањалуке, кроз прављење ангажмана са Свјетском банком. Ако неко треба да се поноси тиме што поробљава своју дјецу, унуке, праунуке, онда заиста мислим да је изокренут систем вриједности у овом ентитету, у овој земљи. И да је потребно да људи мало “мућну главом” и да схвате да задуживање није патриотизам.

n49: Јавно сте подржали Драшка Станивуковића у његовој борби. Зашто баш њега?

БМ: Зато што он представља ту младу снагу. Снагу паметних и интелигентних, пожртвованих, креативних људи који покушавају нешто боље да ураде за наше друштво и мислим да је важно такве људе подржати. Знате, наши људи често кукају како нема нових, како се стално врте једни те исти, како им требају млади, паметни, амбициозни, стручни људи, а онда када се појаве млади, паметни, стручни, један дио јавности каже: “А, он је незрео, превише је млад, нема искуства, не личи на ове остале, превише је поштен…”. Чак сам и то чуо, тај апсур “превише је поштен”. Шта то значи? Неко је или поштен или непоштен. Не може неко бити “превише поштен”. Али, људи имају такве моменте када не знају шта хоће и заправо су уљуљкани у илузијама које су им медији наметнули, и када се неко појави ко је спреман да их “ишчупа” из тога и да им подари другачији систем и да им помогне да живе боље, они се грозничаво држе тог трулог система који их је поробио. А ми живимо у модерном ропству. У вријеме ропства, рецимо у САД-у, било је оних робова који су били спремни да одбаце слободу да би бранили свог газду. На те људе ми помало личе они који нападају Драшка и друге младе људе који покушавају да ураде нешто позитивно.

n49: Називали су вас усташом, четником, комунистом, страним плаћеником, издајником, овим и оним шпијуном, ботом… За крај, ко је заправо Борис Малагурски?

БМ: Мени је тешко то да кажем. То је можда боље препустити другима. Ја себе доживљавам као некога ко жели да искористи ово кратко вријеме која му је подарено на планети Земљи да оставим неки позитиван траг и да се заједно са добрим људима са којима сарађујем борим за неке исправне вриједности. Живот је борба и није важно да ли ћемо стићи до циља, важно је само да дамо све од себе

 

 

 

 

 

(nula49.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img