У вријеме када све већи број млађих грађана напушта РС и одлази у иностранство, група пет младих особа из Угљевика одлучила је да се окупи и оформи Пољопривредну задругу “Коријени” са циљем стварања бољих услова за локалне пољопривреднике.
Ивана Којић, Наташа Рикић, Џевид Ахметовић, Ахмед Чолић и Александар Крстић млади су људи који се већ годинама баве производњом пољопривредних добара те су се одлучили удружити и оформити пољопривредну задругу у свом родном крају.
Како за “Независне” истиче Александар Крстић, иницијатор идеје и директор задруге “Коријени”, идеја је била да се удруже мања пољопривредна газдинства са простора Угљевика за адекватан и побољшан пласман пољопривредних производа, примарно воћа, на тржишту.
“Чињеница је да је све мањи број малих пољопривредних газдинстава и да се она временом гасе, с обзиром на повећање државних намета из године у годину”, казао је Крстић.
Додао је да њих неколико и даље има газдинства те да желе да се развијају, а он је након завршених студија права одлучио да се врати у родни Угљевик и живи од пољопривредне дјелатности.
“Све је само ствар воље. Одлучио сам да останем у РС из приватних разлога, због породице, мој отац и дјед су живот положили за Српску. Желим да РС живи, али на поштен начин, у сарадњи са свим другим народима и нашим комшијама”, испричао је Крстић те додао да су чланови задруге различитих етничких припадности, да раде и живе у миру и слози, и једино им је битно да раде, стварају и да неко вреднује њихов рад.
Казао је да је још 2015. године подигао прве засаде, а да сада има преко пола хектара крушке виљамовке.
“До краја године планирам да подигнем још један воћњак”, рекао је Крстић, додајући да су вјетар у леђа на самом почетку оснивања задруге добили након што су се пријавили на јавни позив Фондације “Мозаик”, такмичење “Лабораторија мира”, на којем су побиједили, а дио средстава су добили и од Владе Уједињеног Краљевства.
Крстић је казао да су скоро набавили и механизацију, јер су се воћњаци, по свим свјетским стандардима, до сада одржавали без пољопривредне механизације.
“Планирамо да нађемо и адекватну парцелу гдје бисмо подигли воћне засаде на најмање једном хектару. Та парцела би требало да буде близу подручја гдје планирамо смјестити откупну станицу”, рекао је Крстић.
Додао је да се баве и услужним дјелатностима, као што су заштита биља, малчирање, орање, фрезање, садњом и орезивањем воћа, одржавањем зелених површина те израдом туристичког мобилијара, што им даје додатна средства да би били одрживи.
Његов колега Ахмед Чолић за “Независне” је рекао да је Угљевик увијек био крај у којем су постојале многе пољопривредне задруге, а да их је сада све мање.
“Идеја задруге ‘Коријени’ није само добит, већ и помоћ заједници. У данашње вријеме у сеоским срединама све је мање млађих људи који се баве пољопривредом”, рекао је Чолић.
Додао је да управо таквим младим људима који желе да се баве пољопривредном и остану на својим огњиштима желе да помогну тиме што ће им показати могућности које имају те да планирају радити и едукације.
“Показало се да систем боље познаје потребе задруга у односу на потребе појединачних пољопривредних произвођача. Ми смо и неки вид сервиса за пољопривреднике”, закључио је Чолић.
(nezavisne.com)
