Висина плате и добри међуљудски односи најважнији су фактори за грађане БиХ приликом одабира радног мјеста, наводи се у истраживању које је портал Мојпосао.ба спровео заједно с партнерским сајтовима за запошљавање из Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније и Словеније.
Више од половине испитаника из БиХ одабрало је управо висину плате као један од најважнијих фактора при избору послодавца. На другом мјесту налазе се добри међуљудски односи, а на трећем могућност учења и напредовања.
Добри међуљудски односи на првом су мјесту испитаницима из Хрватске и Словеније (гдје дијеле мјесто с висином плате), док је испитаницима из осталих земаља (БиХ, Србије, те Сјеверне Македоније) на првом мјесту висина плате.
На питање шта је потребно за добијање посла, највише испитаника из БиХ (33%) сматра да су то њихова знања и вјештине, мотивација и жеља за запослењем (21%), те радно искуство (17%). Занимљиво је да свега 8% испитаника сматра како је за добивање посла важна срећа, а 9% да су важни добри контакти и познанства. Формално образовање истиче свега 2% испитаника, док 5% сматра како је важна страначка припадност.
Кад је ријеч о прижељкиваној плати, како се наводи у истраживању, ту испитаници из БиХ очекују у просјеку 1.500 КМ (767 евра), што је чак за готово 500 КМ више од тренутне просјечне плате.
Испитаници у Словенији имају највиша очекивања, преко 1.500 евра у просјеку, али имају и највишу просјечну плату. Жељена плата у Словенији је 25% виша од стварне просјечне плате. Са друге стране, најнижа очекивања су у Сјеверној Македонији, 523 евра, што је 12% више од онога што је просјечна плата у Сјеверној Македонији. Испитаници из Србије очекују 760 евра, док им је просјечна плата 547. Испитаници из Хрватске очекују плату од 1.020 евра, што је за свега 7% више од стварне просјечне плате.
Већина запослених у БиХ (61%) у идућих годину дана планира промијенити посао, што је доста мање него лани када је тај проценат износио 76%. Посао у највећој мјери желе мијењати испитаници из Хрватске (68%), док у најмањој мјери то желе испитаници из Словеније (40%).
Нешто мање од четвртине испитаника (22%) из БиХ боји се да би могли остати без посла у наредних годину дана. То је ипак доста мање него прошле године када је за посао страховало 33% запослених испитаника.
У протекло вријеме били смо свједоци како је већина запослених, а којима је посао то омогућавао, радила од куће. Сада, годину и по касније, радници се све више враћају на радна мјеста. Тренутно 34% испитаника ради с радног мјеста иако би им посао дозвољавао рад од куће, за 44% испитаника радно мјесто не дозвољава рад од куће, 15% испитаника има хибридни начин рада – дјелимично с радног мјеста, дјеломично од куће, док их свега 7% ради искључиво од куће.
Гледајући регију, Словенци у најмањој мјери долазе у канцеларије, искључиво с радног мјеста ради тек њих трећина (33%), док у највећој мјери они имају могућност хибридног начина рада (53%).
“Од незапослених испитаника из БиХ највише (25%) их је незапослено три мјесеца или мање, 22% је без посла између три и 12 мјесеци. Чак 22% испитаника је незапослено више од једне године, док 9,73% људи на посао чека дуже од пет година. Већина незапослених (47%) тражи било какав посао, без обзира на то је ли ријеч о онима у струци или изван ње, што је ипак мање него прошле године, када је било какав посао тражило њих двије трећине (65%)”, показују подаци из анкете.
Истраживање, у којем је учествовало више од 4.700 испитаника, и ове године спроведено је за вријеме трајања Регионалног сајма послова, а циљ је био утврдити стање на бх. и регионалном тржишту рада.
Међу испитаницима из Босне и Херцеговине је било 47% запослених, 48% незапослених, а 5% испитаника се још школује. Седамдесет одсто испитаника су жене, а 30% мушкарци. Највише је испитаника у доби од 26 до 35 година (39%), 34% од 36 до 45 година те 12% испитаника старије је од 45 година, 15% испитаника млађе је од 25 година. Највише испитаника има завршену средњу школу (46%), вишу школу или факултет има 44% испитаника, док магистратуру/докторат има 10% испитаника.
(nezavisne.com)
